Danas su Mladenci, praznik kada Srpska pravoslavna crkva obeležava dan Svetih četrdeset mučenika Sevastijskih – rimskih vojnika koji su ubijeni 320. godine zbog odbijanja da gone hrišćane.
Praznik je i dobio ime Mladenci po mladićima koji su ubijeni. Bračni parovi koji su se venčali u prethodnih 12 meseci 22. marta slave Mladence, a u nekim krajevima naše zemlje, Mladenci se čestitaju i bebama koje još nisu navršile godinu dana.
Inače, postoji mnogo običaja u našem narodu koji su vezani za ovaj dan. Najrasprostranjeniji je da se na ovaj dan mese mladenčići – i to njih 40 koji se premazuju medom i mlade domaćice ih nude deci i svima koji dođu u kuću pre podne.
Mladenci su praznik koji obiluje brojnim običajima. Na ovaj dan žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići i koji simbolizuju dug, srećan i sladak život.
Na Mladence je dobro jesti med, kuvanu koprivu i zelje da bi se očistila krv.
U Srbiji vlada verovanje da kakvo vreme bude danas, takvo će biti celo proleće.
Ali u prošlosti je bilo još mnogo običaja koji su se upražnjavali, a razlikuju se i u zavisnosti od kraja naše zemlje.
Tako se u nekim delovima na Mladence jeo cvet drena, kuća se kitila zelenilom i pravili su se venčići, kako bi se prizvalo zdravlje i dugovočnost mladih supružnika.
Sela u južnoj Srbiji imala su običaj da na Mladence nevesta, bez muža, odlazi kod svojih roditelja jer se veruje da praznik ne treba da je zatekne u novoj kući.
Ljudi su na Mladence ostajali budni do jutarnjih časova. A kada Sunce izađe mladići i devojke išli su da beru vrbine grančice, najavljujući tako početak Vesninog dana.
Mladenac, babin poslednji jarac
U odnosu na vreme na Mladence, gledalo se i kakvo će vreme biti tokom čitavog proleća. Na Kosovu se kaže: „Mladenac, poslednji babin jarac“. Ako je lep dan, tada čobani prvi put puštaju jaganjce u polje.
U Popovcu počinje setva žita jer se zna da je prošlo vreme mrazeva i zime.
