Iako je prošlo četvrt veka otkako je NATO bombardovao Srbiju, strahote rata se ne zaboravljaju. I Požežani se sećaju razaranja, štete, kao i posledica po zdravlje koje je Alijansa donela bombama. Uprkos brojnim teškoćama danas, kažu – mir nema cenu.
Kuća porodice Đokić potpuno je uništena u jednom od napada avijacije NATO-a u požeškom kraju.
Iz ruševina je sačuvana tek pokoja greda, na koje se danas hvata mahovina, a na temeljima bombardovanog objekta nalaze se stare gume.
Branka nikada neće zaboraviti taj dan u kojem je mogla izgubiti i ćerku i petogodišnjeg unuka. Srećom, pomerili su vreme za njegovo uspavljivanje.
„Samo za sekundu – taman smo sjeli da krunimo žito i kažem joj – evo aviona, bjež’te. Počeli smo bežati, ne znamo gde ćemo, pa u trnje. Unuk, njen sin, bio je malecki, kaže: ‘Neka, nano, nek smo živi, nek sam ti živ, nema veze što ćemo u trnje.’ Strašno je kad se sjetim kako je bilo“, priča Branka Đokić iz Glumča.
Noćne more i narušeno zdravlje
Nakon tog događaja unuk je dugo imao noćne more, a od stresa narušeno je zdravlje i Brankinoj ćerki. Sirene za vazdušnu opasnost donosile su strah, strepnju i nespokoj Požežanima i u podrumima, koji su bili pretvoreni u skloništa.
„Nabrojali smo četiri detonacije. Bili smo svi budni u to doba, jer smo bili u skladištu. Radna obaveza је da nema kući. Izleteli smo na Tešovića brdo i videli u takozvanom Adžinom potoku, kao da su pala četiri meseca, sija“, kaže Slavko Stefanović, civilno lice na službi kasarne VJ u Prijanovićima 1999. godine.
Kasarna u Prijanovićima bombardovana je u više navrata, a stradali su i brojni civilni objekti u blizini tog vojnog cilja. Koliko su bile razorne bombe, shvatiće se i prilikom sanacije.
„Četiri i po hiljade kubika materijala je složeno u ta tri kratera“, navodi Stefanović.
Bombardovanje iz ugla novinara
Neposredno nakon jednog naleta NATO avijacije u požeškom kraju, novinar Televizije Požega spustio se u centar kratera od bombe koja je pala nedaleko od jedne kuće u Ševaricama.
„To je ogromna rupa, krater. Niko nije mislio da li je to uranijum, bomba, da li će neko ponovo da gađa. Kad sve prođe, onda kažeta – uf, gde smo bili, šta se sve dešavalo“, ističe Rade Marković, novinar TV Požega 1999. godine.
Dvadeset pet godina kasnije, Požežani nisu zaboravili strahote bombardovanja, koje je donelo razaranje, štetu i posledice po zdravlje.
Uprkos brojnim teškoćama, danas ipak kažu da mir nema cenu.
rts
