Čovek koji je zasigurno svojim delima i ljubavlju obeležio detinstvo mnogih generacija je pesnik Ljubivoje Ršumović. Zahvaljujući svojim pesmama, kao i milom osmehu i očima večitog dečaka, postao je jedan od najomiljenijih dečjih pisaca.
Ljubivoje Ršumović rođen je 3. jula 1939. godine u čajetinskom selu Ljubiš od oca Mihaila i majke Milese. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu gde je i diplomirao 1965. godine na Filološkom fakultetu, na Odseku komparativne književnosti.
Talenat za pisanje pokazao je veoma rano, kao osnovac, a prve pesme objavljuje kao gimnazijalac 1957. godine, najpre u Užičkim „Vestima”, a zatim u „Književnim novinama”, zvaničnim glasilom Udruženja književnika Srbije.
Biografija čika Ršuma, kako su ga mnoge generacije nazivale, je impresivna. A takva ne bi bila da nije najmlađih. Oni su njegova inspiracija, a Jovan Jovanović Zmaj i Duško Radović idoli. U redakciji programa za decu Radio Beograda počinje sa radom 1965. godine gde u svoje autorske emisije uspešno ugrađuje sopstveni literarni rad. Vođen krilaticom „Što pre dete smatraš čovekom – pre će čovek i postati“ zadobija srca mnogih mališana koji su netrmice pratili emisije „Utorak veče – ma šta mi reče”, „Subotom u dva” i „Veseli utorak”.
Foto: wikepedia, emisija „Fore i fazoni“
Tri godine kasnije, 1968. na male ekrane stižu prepoznatljive serije „Hajde da rastemo“, „Dvogled“ i „Hiljadu zašto“. Takođe, vodio je čuvenu dečju emisiju „Fore i fazoni“ čija je prepoznatljiva rečenica bila ,,Nek ti uši stalno zvone, slušaj fore i fazone. Da se brige i more sklone, gledaj fore i fazone.ʼʼ Takođe, napisao je a potom vodio i uspešno režirao preko 600 emisija.
Pored programa za decu uradio je i nekoliko dokumentarnih programa, poput serije „Dijagonale – priče o ljudima i naravima”, u kojima govori o pojedinim etničkim grupama, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika.
Objavio je više od 100 knjiga, uglavnom za decu i dela su mu prevedena na više stranih jezika. U Pozorištima je izvođeno više njegovih dela – „Šuma koja hoda“, „Nevidljiva ptica“, „Baba Roga“, „Rokenrol za decu“, „Uspavana lepotica“, „Au, što je škola zgodna“, „U cara Trojana kozje uši“, „Snežana i sedam patuljaka“ i mnoge druge.
U svojim delima čika Ršum pokušao je da otkrije tajne detinjstva, da razume, razume i pomogne malim ljudima, kao i njihovim roditeljima, bakama i dekama, u njihovom odrastanju. I sam često ističe da mu je najveći uspeh to što ima veliku, srećnu porodicu. Svojim bogatim humorom ispunjenim jezikom uspeo je da dirne srca mladih čitalaca i da tu ostane i danas. Smatra da je humor važan da bi se približio deci. Preko njega deca najbolje razumeju i prihvataju stvari. A kada se taj humor pomeša sa pričom, to ima pravog smisla. Svaka pesma sadrži poruku, ali ta poruka nije nimalo dosadna, po definiciji, već potpuno prijateljska.
Foto: čika Ršum u Ljubišu/ preuzeto sa ljubarsum.com
Kako je nedavno izjavio, on pored svog života, paralelno, živi još jedan.Čitanjem knjiga poistovećuje se sa sudbinama književnih likova, i to je kako kaže, njegov drugi itekako važan život koji mu je pomogao da razume decu i napiše sva dosadašnja dela.
Danas, u eri sve bržeg tehnološkog razvoja i vladavine krize čitanja knjiga, čika Ršum kaže da iako se dosta toga promenilo u odnosu na ranija vremena jedno ostaje isto, a to je da se deca rađaju radoznala, željna znanja i ljubavi. Od nas zavisi šta ćemo im ponuditi. A deci se sviđa ono što im dajemo. Ljubivoje Ršumović često ističe da je na selu odrastao do svoje 10. godine i da je to možda i najbolja sredina za odrastanje deteta. Tamo mašta radi punom parom, razvijaju se veštine penjanja na drvo, trčanja i svega što je potrebno zdravom detetu. On ističe da današnjoj deci ne treba ništa oduzeti, već dati više odgovornosti i više samostalnosti, kako bi bili ravnopravni članovi svoje porodice kojoj na svoj način doprinose. I deca će uvek biti kao mi. Oni uče brže od nas.
Neke od najpoznatijih zbirki pesama su mu „Ma šta mi reče“, „Još nam samo ale fale“, „Vesti iz nesvesti“, „Domovina se brani lepotom“, čiji stihovi su pretočeni u mural na beogradskim Silosima, i mnoge druge.
Dobitnik je velikog broja književnih nagrada i priznanja u Srbiji, od kojih najznačajnije, Oktobarska nagrada grada Beograda, „Neven”, Brankova nagrada, Vukova nagrada. Dobio je i dve zapažene međunarodne nagrade: „Pulja” u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, i nagradu UNESKO-a za „Bukvar dečjih prava”, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju. Uporedo sa književnim radom bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar, i prvi predsednik Karate kluba „Crvena zvezda”. Bio je predsednik Karate saveza Srbije, i savezni je sudija u karate sportu. Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta BOŠKO BUHA.
Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, a osnivač je i Fondacije Ršum, nevladine, neprofitne, porodične MOBA, osnovana sa ciljem da pomaže mladim ljudima, talentovanim za pisanje, da napreduju i da se usavršavaju.
Lj.Marković
