Jedan od najpoznatijih i najvećih zavičajnih pesnika zlatiborskog okruga svakako je književnik Mihailo Ćupović, među prijateljima poznat i po nadimku čika Ćupo. Danas je slabo poznata činjenica da je upravo čika Ćupo tvorac čuvene pesme „Zlatibore pitaj Taru“ koju je otpevao poznati narodni pevač Slobodan Mulina, a prepevali i mnogi drugi izvođači.
Mihailo Ćupina rođen je 13. septembra 1934. godine na Mokroj Gori, a umro 12. septembra 2004. u Čajetini gde je živeo i radio.
Oni koji su ga poznavali kažu da je to bio jedan visoki brkati delija omiljen na svom rodnom Zlatiboru i koji je često proglašavan najvećim zavičajnim pesnikom. Bio je skroman čovek vedra duha koji je voleo sve ljude a ponajviše one najmanje – decu kojoj je posvetio veći deo svojih pesama. Pisao je i pesme posvećene ljubavi, seljaku i ljudima, partizanskoj borbi i svome zavičaju, ali i monodrame i pozorišne komade.
Njegova najpoznatija dela su svakako zbirke pesama „I ja dižem dva prsta“, „Sa izvora Zlatibora“, „Uvek zajedno“, „Planina“, „Venac od livadskog cveća“, „Hajde, deda, konj mi budi“, „Najlepša je ljubav pored reke“, drama „Nemojte krvaviti reku“, ratna drama „Ćuteći su govorile“ i monodrama „Zemlja“. Skoro sve njegove pesme prepoznatljive su po izrazito lepom poetskom izrazu i zato su mnogo puta prevođene na više jezika, ali i komponovane.
Ono što je svakako današnjoj omladini najinteresantnije je činjenica da je Mihailo Ćopović tvorac čuvene pesme koja ne izostaje ni sa jednog koncerta poznatih pevača – „Zlatibore pitj Taru“. Ali kako je uopšte nastao čuveni hit?
Kako je nekada pesnik objasnio, pesma je nastala kao rezultat mladalečke neostvarene ljubavi prema prelepoj Zlatiborki Milici Krsmanović. Naime, Mihailo je Milicu upoznao tokom posete rodbini, a obostrana ljubav brzo je planula. On je sve više izgovora nalazio kako bi češće dolazio kod rodbine, a ona kako bi posetila komšije. U to vreme to nije moglo proći neprimećeno, pa je tako Milicina sestra saznavši za tajnu ljubav odmah obavestila roditelje, na šta je otac veoma burno reagovao i sklonio je kod sestre u Zaovine. Tamo je provela nekoliko meseci tugujući, potpuno odvojena od Mihaila kojem ubrzo stiže i poziv za služenje dvogodišnjeg vojnog roka. U tom periodu u mladoj momačkoj duši rađaju se najlepši stihovi koji se i danas pevaju.
Dok je Ćupović bio u vojsci roditelji odlučuju da Milicu udaju za momka iz Višegradske banje, a saznavši za to u mladom pesniku rađaju se novi stihovi – „Setnom pesmom iz plave daljine, udade se preko reke Drine“. Pesmom „Zlatibore pitaj Taru“ pesnik je sačuvao uspomenu na mladalačku i neostvarenu ljubav.
Milice i Mihaila odavno više nema. Počivaju na razdvojenim grobljima, baš kao što su i čitavog života bili razdvojeni. A pesma ostaje večna, kao i prava ljubav.
Mihailo Ćupović dobitnik je mnogih priznanja, među kojima je nagrada „Pjesnici Republici“, raspisana povodom tridesetogodišnjice AVNOJ-a u Jajcu. Njemu u čast i radi trajnog očuvanja i negovanja uspomene na njegov rad, 2005. godine u okviru čajetinske Biblioteke „Ljubiša R. Đenićׅ“ osnovana je Fondacija „Mihailo Ćupović“, gde se svakog septembra održava veče posvećeno ovom zavičajnom pesniku.
19.10.2023.
Lj.Marković
foto: wikipedia
