Prvi maj kao praznik rada je kao takav izabran u sećanje na prvi dan protesta u Čikagu, trgu Hajmarket, gde su se okupili 1886. godine radnici iz celog, onda vodećeg industrijskog grada, Amerike. Radnici su zahtevali “tri osmice”, osam sati rada, osam sati slobodnog vremena i osam sati odmora.
Prva dva dana protesti gde je učestvovalo i 80.000 radnika proticali su mirno, dok su se sukobi dogodili trećeg i četvrtog dana. Najpre je ispred jedne fabrike izbio sukob između štrajkača i štrajbrejkera, gde policija intrvenisala otvaranjem vatre na demonstrante. Jedan je izgubio život.
Dan kasnije, 4. maja zakazan je novi protestni skup zbog ubistva. Proticao je i on mirno kada je iz nepoznatog pravca ubačena bomba čija je eksplozije izazavala razmenu vatre na relaciji radnici – policajci. Stradalo je više desetina radnika i sedam policajaca.
Dan početka protesta, kao i čuvanje sećanja na dvojicu osuđenih lidera bez dokaza, tri godine kasnije ustanovljeno je praznovanje 1. maja.
Kasnije je ovaj praznik postao vezan za socijalističku ideologiju, postao državni u istočnom bloku, a u ovom delu Evrope praznovan na urancima.
