Између екрана и терена: Како технологија утиче на физичку активност младих
У доба када су паметни телефони, таблети и видео-игре постали свакодневица деце и младих, све је теже пронаћи баланс између дигиталног света и здравог начина живота. Стручњаци упозоравају да претерана употреба технологије, нарочито у раном узрасту, директно утиче не само на физичко здравље, већ и на ментално, социјално и говорно-функционално развијање деце.
- Све више малишана долази са деформитетима кичме, равним стопалима, слабом мишићном масом, али и смањеном концентрацијом и моторичким способностима. Поремећаји држања и слаба кондиција постају нови „нормални“ код деце основношколског узраста. То не сме бити прихваћено као нова реалност – упозоравају педијатри.
Више екрана, мање кретања
Лана (10) свакодневно проводи око четири сата на телефону или испред телевизора. Њена мајка, Биљана, каже да је све почело током пандемије, али да се навика задржала.
- Док год је тиха и мирна, ми одрасли обављамо своје обавезе. Али кад је питамо да ли хоће напоље – одговор је најчешће: ‘Не, досадно је’ – објашњава мајка.
Логопед Бојана Павловић истиче да је прекомерно коришћење технологије код деце повезано и са кашњењем у говорно-језичком развоју.
- Најмлађи све више усвајају шаблоне комуникације са дигиталних уређаја. Губи се спонтаност, дијалог и природно истраживање света кроз кретање и игру, што је основа здравог развоја – истиче др Павловић.
Према истраживањима Института за јавно здравље Србије „Батут“, тек свако пето дете дневно проведе препоручених 60 минута у физичкој активности. Насупрот томе, просечно време проведено уз екран код деце узраста од 8 до 16 година износи чак шест сати дневно.
Школски спорт – више од игре
Иако технологија доноси бројне предности, као што су образовне апликације и лакши приступ информацијама, потребно је успоставити јасне границе. Управо зато држава Србија у сарадњи са локалним самоуправама већ неколико година ради на афирмацији спорта у школама, што посебно добија на значају у мањим срединама.
- Школски спорт има огроман потенцијал – он није само рекреација, већ простор за изградњу личности. Кроз тимску игру, одговорност, борбеност и сарадњу, деца уче више него што мислимо. А што се више крећу, боље спавају, имају више самопоуздања и лакше се носе са свакодневним изазовима – каже наставница физичког васпитања у једној ариљској школи.
Психолог Николина Милосављевић додаје да физичка активност код младих смањује ниво анксиозности, подиже расположење и подстиче боље учење.
- Проблем је што многи родитељи не виде повезаност између телесне активности и менталног здравља. А у пракси, свако дете које се редовно бави спортом показује већу емоционалну стабилност – упозорава психолог.
Како родитељи могу помоћи?
Постављање граница у коришћењу технологије не значи забрану, већ паметно управљање временом. Уместо да деца слободно време проводе уз екране, треба их охрабривати на игру напољу, спорт или заједничке активности са породицом.
- Не треба кривити децу што бирају лакши пут. Одговорност је на нама, одраслима, да им покажемо колико је кретање важно. Није све у тренингу – шетња, пењање уз брдо, вођење кућног љубимца у парк – све то помаже – каже мајка Ана из Ариља, чије двоје деце сваког дана пешачи најмање сат времена.
Технологија је неизбежна и потребна – али не сме заменити кретање, игру и директну социјалну интеракцију. Одговорност за очување здравља младих лежи подједнако на родитељима, наставницима, лекарима и држави. Јер тело у покрету значи и ум у развоју. А здрава, активна деца – то је најбоља инвестиција у будућност.
Пројекат „За здравије детињство“ суфинансиран је из буџета Општине Ариље. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
