Покрет као први учитељ: Зашто је развој моторике кључан у детињству
У време када деца све мање трче, скачу, пењу се или возе бицикл, све је јасније да развој моторичких способности у раном узрасту постаје један од кључних изазова савременог родитељства. Иако су моторичке вештине природни део одрастања, многи стручњаци упозоравају да због смањене физичке активности, продуженог седења и прекомерног коришћења дигиталних уређаја, деца данас касне у развоју крупне и фине моторике, што оставља последице не само на њихово тело, већ и на когнитивни развој, самопоуздање и емоционалну стабилност.
Мање трчања – више проблема
„Пре двадесетак година, деца су сатима играла жмурке, прескакала конопац, градила колибе у дворишту. Данас, већ у предшколском узрасту, многи не умеју да ураде колут напред или да погоде лопту ногом,“ истиче физијатар Александра Гајин, и стручњак за дечију моторичку рехабилитацију. „Родитељи нам све чешће доводе децу са слабим тонусом, нестабилном координацијом и недовољно развијеним основним покретима.“
Моторичке способности се деле на крупне (као што су ходање, трчање, скакање, бацање) и фине (држање оловке, закопчавање дугмади, цртање). Њихов развој не зависи искључиво од биолошке зрелости детета, већ пре свега од стимулативног окружења и могућности за кретање.
Вештина више – у рукама и стопалима
Педагошка пракса показује да деца која имају добро развијене моторичке способности чешће постижу боље резултате у школи, имају више самопоуздања и боље социјалне вештине. Развој фине моторике, рецимо, директно је повезан са каснијим успехом у писању и цртању, док крупна моторика подржава укупну телесну стабилност, издржљивост и способност да дете дуже седи, концентрише се и прати наставу.
Мајка две девојчице, Александра, каже да је свесна колико је важно да деца буду у покрету.
- „Моје девојчице су стално напољу. Ако пада киша, скачу по барицама. На игралишту су скоро сваког дана. Трудим се да не проводе више од сат времена дневно уз екране. Видим да имају бољу равнотежу, лепше држање тела, па чак и да су самоувереније у новим ситуацијама.“
Негативни трендови – изазови дигиталног доба
Нажалост, све је више деце која се у најранијем узрасту „замирају“ пред екранима. Према проценама стручњака, велики број деце узраста од 3 до 7 година дневно проведе више од 3 сата уз паметни телефон или таблет. Истовремено, смањена је могућност слободне игре, посебно у градским срединама, а родитељи често из страха за безбедност деце избегавају да их пусте саме у парк.
„Дете које не пузи довољно, касније често има проблем са координацијом. Онај ко не пење уз дрво, имаће страх од висине. Ко не научи да балансира на греди, тешко ће касније скакати или трчати без несигурности“, објашњава др Гајин. „Покрет је темељ сваког развоја, а смањење природних, свакодневних активности доводи до уских интересовања, фрустрација, па чак и потешкоћа у учењу.“
Савети за подстицање моторике код деце
- Свакодневни боравак напољу – макар пола сата игре у парку или дворишту може донети велику разлику.
- Игре на поду – пузање, котрљање, ваљање – све то јача центар тела и развија координацију.
- Мале кућне активности – мешање теста, преношење предмета, затварање тегли – све су то вежбе за фину моторику.
- Игре балансa – ходање по линији, скакање на једној нози, игра „не дирај под“.
- Избегавање дугог седења уз екране – екрани не смеју заменити кретање.
Развој моторичких способности не сме бити препуштен случају. Он је темељ не само физичког, већ и емоционалног и когнитивног здравља детета. Улагање у дечје кретање – кроз игру, спорт, активну шетњу – најбоља је превенција здравствених проблема у каснијем животу. А свако дрво, клупа или балансирање по ивици тротоара – бољи су од најлуксузнијег технолошког „сета за учење“. Покрет је први учитељ – не смемо га занемарити.
Пројекат „За здравије детињство“ суфинансиран је из буџета Општине Ариље. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
