Песник тишине који стиховима осваја и регион и свет
У времену у којем је све гласније, брже и пролазније, поезија Милоша Бркића делује као простор унутрашњег мира. Члан Удружења књижевника Србије, песник чији стихови носе препознатљиву лирску снагу и емоционалну дубину, годинама гради аутентичан поетски израз који је препознат и ван граница наше земље.
- „Поезија је простор унутрашње слободе и мира, у свету који постаје све бржи и све више тежи тренутном и пролазном. Она не покушава да надјача буку стварности, већ јој супротставља тишину — простор у којем човек може да препозна себе“, каже Бркић.
Његова поезија настаје на граници личног искуства и посматрања света. Полазиште је често интимно, али стих престаје да буде аутобиографски оног тренутка када се у њему препознају други.
- „Најлепша потврда стварања је када емоција престане да припада само аутору и почне да живи као искуство неког другог“, истиче.
За њега је поезија, у суштини, љубав — писана из љубави и према љубави, било да је усмерена ка другом човеку, језику, земљи или Богу.
Награде које потврђују вредност
Током досадашњег стваралаштва добио је више књижевних признања и награда, међу којима се издвајају награда „Матићев шал“, прва награда на конкурсу „Шумадијске метафоре“, као и награда „Печат кнеза Лазара“ (2016).
Његов рад препознат је и кроз признања „Перо књаза Милоша Обреновића“ и „Перо Милана Т. Порубовића“, што га сврстава међу значајне савремене ауторе.
Посебно место заузима „Еуридикина повеља“, коју је добио на Међународним песничким сусретима „Орфеј на Дунаву“ 2022. године, као и Плакета за лепоту лирског исписа о љубави за песму „Бал под маскама“ на истој манифестацији 2024. године.
Ипак, на награде гледа мирно и одмерено.
- „Оне су потврда да је рад препознат, али никада не смеју бити разлог стварања. Прави смисао поезије је у односу између песме и читаоца; награде могу да прате тај пут, али га не одређују,“ наглашава песник.
Поезија која путује у Латинску Америку
Поред досадашњег стваралаштва, тренутно ради на новој књизи поезије. У припреми је и шпанско издање књиге изабраних песама „Palabras del Silencio (Poemas escogidos)“, намењено читаоцима у Латинској Америци.
Идеја о шпанском издању настала је захваљујући читатељки из Латинске Америке која је показала интересовање за преводе његових песама и отворила контакте ван локалног књижевног простора.
- „То издање за мене представља покушај да поезија пронађе нови културни контекст и нову публику, али и један од највећих књижевних изазова до сада — можда и најдражи“, каже Бркић.
Овога пута реч је о целини једне књиге, што подразумева дубљи сусрет са другим језиком и културом, и могућност да поезија буде поново откривена у другом читалачком искуству.
Пожега као тиха инспирација
Живи и ради у Пожеги, стварајући далеко од књижевне буке. Простор у којем човек живи, каже, неминовно постаје део његовог унутрашњег света. Мање средине понекад омогућавају већу концентрацију и посвећеност.
Ипак, себе не доживљава као песника одређеног географском одредницом.
„Човек свој унутрашњи простор носи са собом, без обзира где се налази. Уметност, када једном настане, тражи шири хоризонт од места свог порекла,“ закључује Бркић.
И можда управо у тој тишини, између локалног и универзалног, настаје поезија која успева да пређе границе — не само језика, већ и времена.
Више о стваралаштву и актуелним пројектима Милоша Бркића може се пронаћи на његовој званичној интернет страници.
Љ.Марковић
