Legenda jugoslovenskog glumišta Danilo Lazović, obeležio je jednu epohu kada je reč o domaćoj kinematografiji. Njegove uloge i replike iz serija i filmova u kojima je glumio i dan danas se citiraju. Mlađa publika ga najviše pamti po ulogama Čerčila, Šćepana Šćekića i kontroverznog Guštera.
Danilo je rođen 25. novembra 1951. u Brodarevu, na granici između Srbije i Crne Gore, u radničkoj porodici Milice i Adama Lazovića. U Priboj na Limu četvoročlana porodica Lazović seli se 1958. godine gde Danilo i njegova sestra Vesna završavaju osnovnu i srednju školu.
Dane kako su ga zvali u porodici, važio je za živahno i nemirno dete vedrog duha. Vreme će pokazati da je dinarski mentalitet u kojem je odrastao i te kako definisao njegov temperament i karakter, a porodične vrednosti koje su mu usađene u najranijoj mladosti, oblikovale su ga na najbolji način. U svojoj porodici pronalazio je inspiraciju i za brojne glumačke minijature koje su obeležile njegovu karijeru.
Maestralnim ulogama osvajao srca publike
Nakon završene pribojske Gimnazije, Lazović se upisuje na beogradsku Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, na kojoj je diplomirao 1974. godine. U tom periodu ostvario je i svoju prvu zapaženu ulogu u kultnoj seriji „Otpisani“, koja je ispostavilo se bila odskočna daska za buduće velike uloge. Uloga Srbe donela mu je mnogo slave i počele su da se ređaju značajne role na filmu, ali i u teatru gde je sa samo dvadeset četiri godine briljirao u ulozi vladike Danila u „Gorskom vijencu“, a u adaptaciji Matije Bećkovića i Borislava Mihailovića Mihiza. Lazović je bio dugogodišnji član Narodnog pozorišta u Beogradu, a igrao je i u Ateljeu 212 i Zvezdara teatru u kojem je i stekao afirmaciju na pozorišnim daskama odigravši preko 600 predstava, od kojih su najzapaženije Klaustrofobična komedija, Mala i Srpska drama.
Filmski debi imao je u ostvarenju „Vrhovi zelengore“, a onda su se samo nizale brojne uloge u značajnim delima jugoslovenske kinematografije, kao što su „Laf u srcu“, „Poslednji krug u Monci“, „Tri karte za Holivud“…
Publiku širom tadašnje Jugoslavije osvajao je svojim maestralnim ulogama u televizijskim serijama poput Srećnih ljudi gde je glumio Šćepana Šćekića, Porodično blago sa ulogom Čerčila, Stižu dolari sa ulogom Guštera i mnoge druge.
– Lik Šćepana Šćekića zabava je na zadatu temu mog strica Dušana, svojevrsni omaž njemu. On to apsolutno zaslužuje jer je duhovitiji od mene i veći zabavljač od svega što sam prikazao na malom ekranu. To je više od mentaliteta. U liku Šćepana je dokaz da narod ima neodoljivu potrebu za zabavom – govorio je svojevremeno Lazović, dobitnik Sterijine nagrade, statuete Ćuran i arhijerejske zahvalnice SPC za pomoć narodu sa Kosova i Metohije.
Najvažnija životna uloga
Ipak, najvažniju životnu ulogu Lazović je odigrao 1976. godine na Zlataru kada je upoznao suprugu i buduću majku njegove dece, Branku Milošević.
Foto: wikepedia
– Tata je sa svojom klasom na tamošnjoj smotri govorio stihove, a ona je sa folklorom stigla sa Cetinja da učestvuje u programu. Danilo je sedio u bašti hotela, dok su tek pristigle Cetinjanke izlazile iz autobusa. Obratio se Nadi Blam: „Je l’ vidiš onu devojku? To će mi biti žena.” Upoznali su se – i to je bilo sve – ispričala je svojevremeno njegova ćerka Jelena.
Danilo i Branka u bračne vode ušli su početkom osamdesetih godina prošlog veka. Važili su za skladan par koji je dobio četvoro dece – Milenu, Jelenu, Vuka i Miloša.
U ulogu oca ugradio je veliku ljubavlj ali i odgovornost da im u dušu usadi prave vrednosti. Trudio se da im bude uzor usađujući im uzgred moralna načela kojima će se voditi kroz životu. Kako je svojevremeno govorio, nije im dozvoljavao da žive nauštrb njegovog imena i slave, već ih je učio da se sami izbore za svoj dinar i parče hleba. Najlepši porodični rituali bili su mu kad kraj ognjišta gde su se porodična okupljanja uvek završavala recitovanjem stihova poznatih srpskih narodnih pesama.
foto: kurir.rs
– Moj otac je bio patrijarhalan i konzervativan, želeo je da od nas napravi dobre ljude. Nadam se da je u tome i uspeo. Vaspitavao nas je u duhu prave srpske porodice, gde se zna ko je ko i šta ko radi, kao i da je ljubav prema Bogu osnov svega. On nam je bio uzor u svemu – otkrila je pre nekoliko godina Danilova najstarija ćerka Jelena.
Na vrhuncu popularnosti, kako bi deca imala što bolje uslove za odrastanje, porodica se iz stana u centru Berograda preselila na Avalu.
Veliki rodoljub i čuvar srpke kulture i tradicije
Ostalo je zabeleženo i da je tokom ratnih ’90 godina bio instruktor dobrovoljcimа u bаzi u Bubаnj Potoku, kao i člаn Međunаrodnog odborа zа istinu o Rаdovаnu Kаrаdžiću. Takođe, zаlаgаo se dа se u škole umesto građanskog uvede seljаčko-hajdučko vаspitаnje, а veronаukа postаne obаvezаn predmet. Osnivač je Srpskog kulturnog centra u Banjaluci, koji je poslednjih godina uspešno organizovao Banjalučke letnje igre.
Danilo Lazović preminuo je 25. marta 2006. godine usled posledica infarkta. Komemorаtivni skup održаn je nа Velikoj sceni Nаrodnog pozorištа u Beogrаdu na kom je, po želji porodice, pušeten njegov monolog u poemi svetog Nikolаjа Velimirovićа Kosovski zаvet cаrа Lаzаrа. Sаhrаnjen je nа Topčiderskom groblju, uz prisustvo člаnovа porodice, prijаteljа, kolegа i velikog brojа poštovаlаcа njegovog rаdа. Ispred hrаmа Svetog Trifunа opelo je služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, uz sveštenstvo i monаštvo rаško-prizrenske i mileševske epаrhije. U ime guslаrskog društvа Rаdovаn Bećirović Trebješki, čiji je Lаzović bio člаn, od njega su se oprostili Slаvko Aleksić i Boško Vujаčić.
Dani Danila Lazovića u Priboju
10. Dani Danila Lazovića u Priboju/N1
U znak sećanja na doajena srpskog glumišta u Priboju se tradicionalno od 2013. godine organizuju „Dani Danila Lazovića“, čiji je direktor popularni srpski glumac Milorad Miki Damnjanović. Festival takmičarskog karaktera svake godine u septembu okupi veliki broj studenata iz Srbije i regiona koji se nadmeću u recitovanju poezije. Pobednik 10. festivala, Jovana Brnović sa Fakultet dramskih umjetnosti sa Cetinja, ponela je ovogodišnju povelju „Danilo Lazović“.
Lj. Marković