Korijeni koji ne blijede: Kako naši ljudi čuvaju vjeru i tradiciju u dijaspori

U mirnoj ulici jednog dijela Linza, u blizini parka i škole, nalazi se džamija u kojoj se već godinama okupljaju Bošnjaci iz različitih krajeva bivše Jugoslavije. Za mnoge od njih to nije samo vjerski prostor — nego simbol identiteta, mjesto gdje se čuvaju uspomene, jezik i običaji. Među njima je i Ajnur, čovjek koji već dugo živi u Austriji, ali, kako sam kaže, „srcem nikada nije napustio svoje korijene“.

  • U džamiju idem jednom sedmično, poštujući svoju vjeru i tradiciju. Tamo se redovno družim s ljudima, život je zaista prelijep u takvom okruženju – kaže Ajnur, opisujući svoj ritam života ispunjen radom, porodicom i duhovnim mirom.

Njegove riječi otkrivaju koliko je džamija za Bošnjake u dijaspori mnogo više od mjesta za molitvu. Ona je, kako ističe, „najsvetije mjesto u vjeri, ali i prostor koji okuplja ljude islamske vjeroispovijesti, gdje se različite generacije susreću i gdje se naši običaji i tradicija prenose s koljena na koljeno.“

Mjesto koje povezuje mlade i stare

Ajnur posebno naglašava važnost učenja od starijih, jer u svakoj njihovoj riječi vidi vrijednost i iskustvo.

  • Svojom prisutnošću i željom da učim, mnogo sam saznao od starijih ljudi o svojoj vjeri, kulturi i tradiciji. Namjeravam sve to znanje prenijeti na mlađe generacije, a naročito na svoje dijete – priča on s osmijehom.

Njegova priča nije usamljena. U brojnim džamijama širom Evrope, mladi Bošnjaci pronalaze način da se približe svojim korijenima upravo kroz kontakt sa starijima. Zajedničke molitve, predavanja, ali i obična druženja nakon džume, postaju prilika za razgovore o domovini, starim običajima, jeziku i pjesmama.

Čuvanje vjere u tuđini

Život u dijaspori nosi svoje izazove. Brz tempo, radne obaveze, različite kulture i jezici lako udalje mlade od korijena. Ajnur je toga dobro svjestan.

  • Dolje kod nas još uvijek njegujemo kulturu, vjeru i tradiciju, lakše je sačuvati identitet. Ali u dijaspori, naši ljudi s vremenom gube običaje i tradiciju ako nemaju mjesto poput džamije. Ona nas okuplja i podsjeća ko smo i odakle potičemo – iskreno govori.

Njegova porodica najbolji je primjer da se vjera i kultura mogu čuvati i u tuđini.

  • Moje dijete redovno ide na predavanja u islamskom centru u sklopu džamije. I u krugu porodice trudimo se da mu prenesemo znanje o našoj vjeri, kulturi i tradiciji – dodaje ponosno.
Ajnur Hodžić, privatni arhiv

Džamija kao škola života

Džamija u Linzu, koju posjećuje Udruženje Bošnjaka, danas je pravi centar zajednice. Tamo se održavaju predavanja, vjerska pouka, ali i druženja povodom praznika, humanitarne akcije i dječije radionice. Mladi uče arapsko pismo, ali i bosanski jezik; stariji pričaju o vremenima kada se vjera čuvala u tišini, a sada s ponosom mogu pokazati svoj identitet.

  • Džamija je mjesto gdje se okupljaju sve generacije. Pripovijedanjem i razgovorima doprinosimo tome da mladi ljudi upoznaju vjeru i tradiciju, i tako se ona prenosi iz generacije u generaciju – objašnjava Ajnur.

Taj osjećaj zajedništva ne ograničava se samo na zidove džamije. On se prenosi i u domove, u razgovore s djecom, u praznične dane, u način života. Upravo to pokazuje da vjera nije samo obred, nego temelj identiteta koji čuva dostojanstvo i duhovni mir jednog naroda, ma gdje se nalazio.

Snaga korijena i ljubav prema matici

Iako živi daleko od zavičaja, Ajnur priznaje da se često mislima vraća na rodni kraj. Svaka posjeta domovini za njega je prilika da se ponovo napuni energijom i podsjeti na sve što ga veže za svoje porijeklo.

Njegova priča je samo jedna u nizu, ali nosi poruku svima u dijaspori – da se vjera, kultura i tradicija ne mogu izgubiti dok god se žive i prenose.

  • Ljepota je u tome što nas džamija okuplja, bez obzira gdje smo. Ona nas podsjeća na naše vrijednosti, naše porijeklo i snagu zajednice. Dok se držimo toga, nikada nećemo izgubiti sebe – kaže Ajnur, dok njegov glas, smiren i siguran, odjekuje snagom vjere koja je preživjela vijekove i prešla granice.

Lj.Marković

Корени који не бледе: Како наши људи чувају веру и традицију у дијаспори

У тихој улици једног дела Линца, у близини парка и школе, налази се џамија у којој се већ годинама окупљају Бошњаци из различитих крајева бивше Југославије. За многе од њих, то није само верски простор — већ симбол идентитета, место где се чувају успомене, језик и обичаји. Међу њима је и Ајнур, човек који већ годинама живи у Аустрији, али, како сам каже, „срцем никада није напустио своје корене“.

  • У џамију идем једном недељно, поштујући своју веру и традицију. Тамо се редовно дружим са људима, живот је заиста прелеп у таквом окружењу – каже Ајнур, описујући свој ритам живота који је испуњен радом, породицом и духовним миром.

Његове речи откривају колико је џамија за Бошњаке у дијаспори више од молитвеног простора. Она је, како истиче, „најсветије место у религији, али и простор који окупља људе исламске вероисповести, где се различите генерације сусрећу и где се наши обичаји и традиција преносе са колена на колено.“

Место које повезује младе и старе

Ајнур посебно наглашава важност учења од старијих, јер у свакој њиховој речи види вредност и искуство.

  • Самим мојим присуством и жељом да учим, много сам сазнао од старијих људи о својој вери, култури и традицији. Намеравам да све то знање пренесем на млађе генерације, а нарочито на своје дете – прича он са осмехом.

Његова прича није усамљена. У бројним џамијама широм Европе, млади Бошњаци налазе начин да се приближе својим коренима, управо кроз контакт са старијима. Заједничке молитве, предавања, али и обична дружења после џуме постају прилика за разговоре о домовини, о старим обичајима, језику и песмама.

Чување вере у туђини

Живот у дијаспори носи своје изазове. Брз ритам, радне обавезе, различите културе и језици лако одвуку младе од корена. Ајнур тога добро свестан.

  • Овде, где још увек негујемо културу, веру и традицију, лакше је сачувати идентитет. Али у дијаспори, наши људи временом губе обичаје и традицију ако немају место као што је џамија. Она нас окупља и подсећа ко смо и одакле потичемо – искрено говори.

Његова породица најбољи је пример да се вера и култура могу чувати и у туђини.

  • Моје дете редовно иде на предавања у исламском центру у склопу џамије. И у кругу породице трудимо се да му пренесемо знање о нашој вери, култури и традицији – додаје поносно.
Ајнур Хоџић, приватни архив

Џамија као школа живота

Џамија у Линцу, коју посећује удружење Бошњака, данас је прави центар заједнице. Тамо се одржавају предавања, верска обука, али и дружења поводом празника, хуманитарне акције и дечије радионице. Млади уче арапско писмо, али и босански језик; старији причају о временима када се вера чувала у тишини, а сада с поносом могу показати свој идентитет.

  • Џамија је место где се окупљају све генерације. Приповедањем и разговорима доприносимо томе да млади људи упознају веру и традицију, и тако се она преноси из генерације у генерацију – објашњава Ајнур.

Тај осећај заједништва не ограничава се само на зидове џамије. Он се преноси и у домове, у разговоре са децом, у празничне дане, у начин живота. Управо то показује да вера није само ритуал, већ темељ идентитета који чува достојанство и духовни мир једног народа, ма где се налазио.

Снага корена и љубав према матици

Иако живи далеко од завичаја, Ајнур признаје да се често мислима враћа на родни крај. Свака посета домовини за њега је прилика да се поново напуни енергијом и подсети на све што га везује за своје порекло.

Његова прича је само једна у низу, али носи поруку свима у дијаспори – да се вера, култура и традиција не могу изгубити док год се живе и преносе.

  • Лепота је у томе што нас џамија окупља, без обзира где смо. Она нас подећа на наше вредности, наше порекло и снагу заједнице. Док се држимо тога, никада нећемо изгубити себе – каже Ајнур, док његов глас, миран и сигуран, одзвања снагом вере која је преживела векове и прешла границе.

Љ.Марковић