Krsta Smiljanić bio je veliki vojni strateg i zagovornik ideje ujedinjenja jugoslovenskih naroda. Danasnje generacije pamte ga kao jednog od najznamenitijih ličnosti zlatiborskog okruga, ali i cele Srbije.
Armijski general Smiljanić rođen je 30. decembra 1868. godine u ataru zlatiborskog sela Ljubiš, od oca Milosava I majke Vidosave, u familiji koja je tada važila za uglednu i veoma poštenu. Po završetku osnovne škole i gimnazije, 1888. godine Krsta stupa u Nižu školu Vojne akademije iz koje, nakon tri godine, izlazi u činu inženjerskog potporučnika. Zatim, oktobra 1896. godine, mladi Krsta završava i Višu školu Vojne akademije, odakle ubrzo biva preveden u generalštabnu struku. Da se u vojnom pozivu itekao snašao i napredovao govori i činjenica da je 1894. odlikovan činom poručnika , 1902. majora, 1913 pukovnika, a zahvaljujući svom umeću 1923. godine dobija i čin armijskog generala.
Tokom Prvog Balkanskog rata bio je desna ruka vojvode Putnika, koji mu jeprepustio rukovođenje Saobraćajnoim odeljenjem vrhovne komande. Izuzetne vojne sposobnosti primetio je i predsednik Vlade Nikola Pašić, koji ga je po okončanju ratnih dejstava u drugom balkanskom ratu svrstava u sastav delegacije mirovnih pregovora u Bukureštu.
U Prvom svetskom ratu Krsti Smiljaniću je poverena komanda nad Drinskom divizijom, koju je predvodio u niz operacija na drinskom frontu, kao i povlačenju preko Crne Gore i Albanije. Desetkovanu i demoralisanu vojsku uspeo je da oporavi, motiviše i povede u ono što je za mnoge bilo nemoguce-osvajanje Kajmakčalanskog masiva.
Foto: dknv.rs
Koliko je bio poštovan i priznat svedoče i brojna priznanja i odlikovanja, kako domaća, tako i strana – orden Karađorđeve zvezde, orden Belog orla, orden Svetog Save, orden Jugoslovenske krune, Čehoslovački ratni krst, Rumunska kruna, Francuski ratni krst, samo su neka od odlikovanja koja su krasila grudi generala Smiljanića.
Misiju odbrane otadžbine Smiljanić je nastavio i u Prvom svetskom ratu nakon kojeg je zahvaljujući svojim sposobnostima postavljen na funkciju komandanta Treće armijske oblasti. Takođe, bio je član Vrhovnog zakonodavnog saveta, a ukazom Kralja Aleksandra od 10. januara 1932. godine obavlja i funkciju senatora.
Do početka oružanog napada na Kraljevinu Jugoslaviju od strane nacista, živeo je u Beogradu, da bi se neposredno po njegovom početku vratio u rodni Ljubiš. Ipak, Nemačka komanda je želela čuvenog genarala da ima u blizini, pa je poslala patrolu koja ga je iz Ljubiša sprovela u Beograd. Da je Smiljanić bio poštovan i među protivnicima govori i činjenica da su ga prilikom hapšenja nemački vojnici dočekali u stavu mirno uputivši vojnički pozdrav.
Foto: zlatiborpress.rs
Ostatak života proveo je u kućnom pritvoru gde je 15. aprila 1944. godine i preminuo. Sahrani je, pored Milovana Nedića, prisustvovao i veliki broj Beograđana koji su uz vence odali poslednju poštu velikom generalu.
Zlatiborci i danas verno čuvaju uspomenu na čuvenog armijskog generala i srpskig heroja. Njemu u čast, na Kraljevom trgu u centru Zlatibora podignuta je bista, koja simbolizuje hrabrost, čast, patriotizam i mnoge druge vrednosti, a koje mladi naraštaji treba da slede. Bista generala Smiljanića nije samo podsetnik na njegov lik i delo, već i simbol svetle Srpske istorije.
Lj.Marković
