Љубав без граница: Иплеј из Индије нашла дом под Златаром

У времену када километри, језици и културе често изгледају као препреке, у Новој Вароши одиграла се једна топла љубавна прича. Иплеј из индијског града Имфала и Алекса из вароши под Златаром доказали су да љубав не познаје границе, већ само срце.

Иплеј Шимрах Думић, која је у Србију дошла пре шест месеци, превазишла је све културолошке разлике и одмах нашла своје место у српској породици. Иако је одрасла уз пиринач, данас меси хлеб – симбол српског домаћинства, и ужива у новој средини.

• Мислила сам да ће ми недостајати породица, али ме је Алексина мајка и сестра дочекале као своју. Муж ми је најбољи, заиста сам срећна у новој породици – прича Иплеј са осмехом.

Прве фотографије које је послала у Индију биле су слике снега, који дотад никада није видела. „Када сам стигла, била је мећава.

• Била сам узбуђена као дете. Недостају ми неки зачини, али откривам српску кухињу. Највише волим свињско печење, пите и ајвар. Надам се да ће и Алекса заволети моју храну – каже она.

Њихова љубав започела је дописивањем које је трајало две године, а крунисана је недавним венчањем. Алекса се присећа сусрета на београдском аеродрому:

• Отишао сам да је дочекам са сестром и сестрићем. Био је то врло емотиван тренутак. Чим смо се видели, потрчали смо једно другом у загрљај, као да се знамо годинама.

Иплејин долазак пажљиво су пратили и Алексине колеге из кол центра у Пријепољу. Међу њима је и Тханмила Мими Симовић, Индијка удата за Србина већ десет година. Управо она је, кроз дружење и подршку на друштвеним мрежама, охрабрила Иплеј да дође у Србију.

• Тражила сам доброг човека за њу годинама. Ако муж није добар, онда се и ја секирам. Судбина је, на крају, пронашла Алексу – објашњава Мими.

Њих две су се и окумиле и надају се заједничком раду у Мимином салону, чим Иплеј савлада српски језик, који јој за сада представља највећи изазов.

Упркос разликама, прича Иплеј и Алексе је сведочанство да када се љубав деси, границе се бришу, а два света постају један дом.