Небески чувари Увца: Белоглави супови добијају „личне карте“
Највећа и најзначајнија колонија белоглавих супова у Србији налази се у Специјалном резервату природе „Увац“. Управо тамо, ових дана, тече озбиљан и вишегодишњи посао – обележавање младих птица које ће тек по први пут полетети са својих гнезда. Акцију спроводе стручњаци Фонда за заштиту птица грабљивица, у сарадњи са бројним организацијама и институцијама.
Овај пројекат, који траје од 2004. године, обухвата маркирање младунаца ради праћења њиховог кретања и начина живота. Поједини белоглави супови добијају и сателитске одашиљаче, што омогућава да се њихове миграције и повратак у завичај прате у реалном времену.
Са распоном крила који достиже и три метра, белоглави суп је највећа птица у Србији. Иако делују моћно и неприступачно, ове птице су изузетно посвећени родитељи. Сваки пар снесе једно јаје годишње, а оба родитеља заједнички брину о младунцу.
– Јаје се лежи дуго, а младунцу је потребно неколико месеци да буде спреман за први лет. Управо сада, крајем јуна и у јулу, очекујемо да први млади супови напусте гнезда – изјавила је за РТС др Ирена Хрившек из Фондације за заштиту птица грабљивица и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Ове године планирано је обележавање око 25 младих супова. Оно што ову акцију на Увцу чини посебном јесте начин на који се обележавање врши – директно у гнезду, за разлику од метода хватања замкама које не откривају порекло птице.
– Ми тачно знамо где је свака птица рођена. Поштујемо њихову природну средину, трудимо се да минимално нарушимо мир у гнезду и младунце што пре враћамо родитељима – истакла је за РТС др Хрившек.
Гнезда се налазе на стрмим, тешко доступним стенама изнад језера, па цео процес захтева изузетну прецизност и припрему. Након што ојачају, млади супови често лете стотинама километара – све до Турске, па чак и Јемена. Али, захваљујући обележавању, лакше се враћају на Увац где, након пет или шест година, започињу свој нови живот у оквиру колоније.
– Белоглави суп је изузетно важан за екосистем. Он се храни искључиво угинулим животињама, спречавајући ширење зараза. Наш ‘ресторан’ на стенама годишње обезбеди око 250 тона хране – објаснио је Никола Шапоњић, директор Резервата Увац.
Захваљујући дугогодишњој заштити и упорном раду стручњака и волонтера, број белоглавих супова на Увцу и Милешевки порастао је са свега 10 јединки осамдесетих година прошлог века на преко 600 данас. Следећи корак је повратак ових величанствених птица у Сићевачку клисуру и друге делове Источне Србије, где су некада биле домаће.
