Književno veče „Sećanje na Ćupa“ sinoć je održano u biblioteci „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini u prisustvu ljubitelja poezije ovog zavičajnog pesnika. Na godišnjicu smrti Mihaila Ćupovića upriličeno je druženje sa zavičajnim pesnicima našeg kraja, ali i velikim prijateljima i poštovaocima Ćupovog lika i dela.
Kako bi se sačuvala uspomena na lik i delo Mihaila Ćupovića, a nove generacije upoznale sa značajem i veličinom ovog antologijskog pesnika, biblioteka Ljubiša R. Đenić već 19. godinu za redom organizuje književne susrete „I kada te nema – treba da te ima“. Na Ćupovim danima gostovali su zavičajni pesnici: Zoran Bogdanović, Mirjana Ranković Luković, Marija Vulović, Jagoda Jeremić, Ljiljana Andrić i Lenka Smiljanić, koji su rado sa publikom podelili svoje uspomene na Mihaila Ćupovića, na njegovo neprocenjivo delo i značaj za naš kraj i poeziju uopšte.
O životu i radu, kao i o saradnji sa Mihailom Ćupovićem na početku večeri, govorila je direktorka čajetinske biblioteke Snežana Đenić.
„Mihailo Ćupović bio je veliki čovek. Jedan od onih koje možemo prepoznati po širini nauma, čovečnosti u ostvarivanju i trezvenosti kod uspeha. Bio je jedan od onih velikih ljudi koji imaju drugačiju potrebu potvrde, što nadrasta obično dokazivanje i ostavlja dubok trag“.
Aforističar Zoran Bogdanović o Ćupoviću kaže: „Kao što ste videli večeras, on i dalje živi i kako bi rekli „veliki i ne umiru“. Bilo je zadovoljstvo posedeti s njim i popiti pelinkovac. Mi smo ga zvali „mastilo“ i izvukli smo jedno naravoučenije – da pesnici i treba da piju mastilo“.
Mihailo Ćupović izuzetno skroman,vedar i dobrodušan bio je značajna podrška mnogim piscima koji su u to vreme stasavali u književnom svetu.
„Mogla bih da kažem da sam poeziju počela da pišem zahvaljujući čika Mihailu jer sam pošla u prvi razred one godine kada je osnovan festival „Deca među narcisima“. Kasnije mi je bila čast da sam imala priliku da učestvujem sa njim u različitim manifestacijama koje su se organizovale i da od njega dobijem dosta saveta koji su korisni za poeziju“, rekla je Jagoda Jeremić.
Pesnikinja Mirjana Ranković Luković kaže da ga je u prvim susretima doživljavala kao prijatelja zahvaljujući tome što je bio jednostavan i srdačan.
„To je ono što ga i izdvaja od nekih pesnika koje poznajem, dobrih pesnika ali koji imaju distancu. Mihailo Ćupović je bio lek za ljude sa svojim osmehom i svojim pristupom“, kaže Mirjana Ranković Luković.
Za života, Ćupović je bio omiljen na svom rodnom Zlatiboru i često je proglašavan najvećim zavičajnim pesnikom.
„On je ovde živeo, ovde stvarao, nas svojom poezijom vodio u svet, svet dovodio ovde i odgovorno tvrdim da je on najveći živi pesnik. On je jedan od retkih koji su nam pokazali kako se piše život“, rekla je Marija Vulović.
Veče prošarano Ćupovom poezijom i anegdotama učesnika a Ćupovih dugogodišnjih prijatelja, još jednom je oživelo sećanje o nadasve dobrom čoveku i nesumnjivo jednom od omiljenih pesnika ovoga kraja.
