Последња воденица поточара у нововарошком крају

У нововарошком селу Сеништа, усред реке Увац, брана и хидроцентрала, стоји последња воденица поточара у овом крају. Њени чувари, породица Љубојевић, деценијама живе у ишчекивању дана када ће је коначно потопити воде реверзибилне хидроелектране.

На самом крају села, тик уз клисуру, стара дрвена воденица и даље пркоси времену и неизвесности. Љубојевићи су воденичари већ генерацијама, а ову воденицу су већ једном селили због хидроцентрале.

• Од 1962. или 1963. године ова воденица меље жито. Када је 1960. године река Увац одвраћена, морали смо да обновимо воденицу на овом месту. Отац и ја смо је подигли, и она и данас ради – прича Богдан Љубојевић за РТС.

Остарили су и воденица и воденичар. Ипак, он је не напушта – чува је из поштовања према прецима, али и из љубави према традицији. У исто време, чека да изградња бране потопи не само воденицу, већ и његов дом.

• О овој електрани се прича још од 1975. године. Тада се на телевизији говорило да ће градња почети 1985, али су се власти и времена мењали, па је све стало. Пре две године, прича је поново покренута- објашњава Богдан Љубојевић у изјави за РТС.

Иако за обнову воденице није добио помоћ, његова прича је овековечена у књизи Тапије у камену новинара Драгољуба Гагричића, који каже:

• Богдан већ пола века чека да му вода из бране Клак заплави имање и да се сели. То је тужна прича – живети у неизвесности, не знајући шта те чека сутра. Како сада, у овим годинама, поново градити дом, када овде већ има све – реку, дрва, бунар и извор?

Некада је у воденици мељано и по 30-40 товара жита, док данас тек понеко донесе хељду или кукуруз. Људи је све мање, а са њима и обичаја. У пролећним данима, када се дим од пећи појави на хоризонту, у целом селу гори тек седам оџака.