Српска православна црква и верници данас обележавају празник Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља, чија је улога у историји српског народа немерљива. Ова година је посебна јер се обележава 850 година од његовог рођења.
Растко Немањић, који је монашким путем постао Сава, рођен је око 1175. године као најмлађи син Стефана Немање и Ане. Његова одлука да се одрекне земаљских почасти и живот посвети вери донела му је истакнуто место у српској историји. Његов одлазак на Свету Гору у седамнаестој години представљао је почетак пута који је водио ка духовном уздизању српског народа.
Као оснивач Хиландара, Свети Сава је поставио темеље духовности и културе, а његова мисија крунисана је 1219. године када је успео да добије аутокефалност за српску цркву. Његова писана дела, попут „Законоправила“ и „Студеничког типика“, оставила су трајан печат у српској духовности и праву.
Поред верских заслуга, Свети Сава остао је упамћен и по помирењу браће Стефана и Вукана, које је издејствовао над очевим гробом. Његов култ наставља да живи вековима, а Савиндан се прославља као школска слава од 1840. године.
Празник је испуњен бројним обичајима, а верује се да данас не треба користити сечива како би вукови остали далеко од стоке. Свети Сава остаје симбол српског идентитета, духовног вођства и просветитељства.
