Znameniti Zlatiborci – Besede Tarabića aktuelne i nakon više od dva veka

Kada pomenemo ime Zlatibor prva asocijacija mnogima je planina koja poseduje veliko prirodno bogatstvo, a kada pitamo koji su to poznati ljudi tamo živeli prvo pomislimo na čuvenu porodicu Tarabić, čiji su pretci tokom 19. veka proricali sudbinu Srbije, ali i čitavog sveta.


Gotovo da nema čoveka u Srbiji i šire a da nije čuo za čuvene Tarabiće i „Kremansko proročanstvo“ po kojem je jedno maleno selo Kremna postalo nadaleko čuveno i poznato. Ali ko su zaista bili ti ljudi i odakle su došli, ko im je pomagao da napišu knjigu proročantva otkrićemovam u narednim redovima.
Prema legendi, krajem 18. veka Spasoje Tarabić sa sinovima Milošem, Savom, Lazarem i Milanom, terajući stoku na prodaju u Bosnu, a prelazeći preko obronaka Tare, ugledao je u jednoj dolini zmiju sa dukatom u ustima. Odlučivši da kopaju na tom mestu posle kratkog vremena pronašli su ćup pun zlatnika, koji su po dogovoru podelili na jednake delove. Sava, Lazar i Milan odlučili su da pronađen novac ulože u gradnju kuće baš na ovom mestu, dok je Miloš svoj deo zakopao u temelj novog doma. Tako se porodica Tarabić iz Hercegovine preselila u Kremna, a na predelu oko porodične kuće nastao je zaselak Tarabić, koji se nalazi na južnim obroncima Tare.

foto: wikepedia


Kako legenda dalje kaže, nakon preseljenja u Kremna, tokom 19. veka, pojedini članovi porodice Tarabić tvrdili su da imaju sposobnost predviđanja raznih događaja. Kako se ne bi zaboravila predviđanja, njihov kum, pismen čovjek, prota Zaharije Zaharić, navodno je prenio njihova proročanstva dr Radovanu Kazimiroviću, koji ih je objavio u knjizi „Tajanstvene pojave u srpskom narodu i Kremansko proročanstvo“.
Naziv „Kremansko“, a ne „Tarabića“ proročanstvo, Kazimirović je namerno dao jer nije bio siguran šta su od toga predvidjeli Tarabići, a šta drugi. Recezent Kazimirovićeve knjige bio je vladika Nikolaj Velimirović, 77. proglašeni svetac Srpske pravoslavne Crkve. Predanja, takođe, kažu da Kazimirovićevo Kremansko proročanstvo ipak nije sasvim originalno, već da je prota Zaharije originalni rukopis dao svom prijatelju, proti Gavrilu Popoviću, koji ga je, zatvorenog u jednu flašu, zazidao u temelje svoje kuće iz turskog doba u Užicu. Ova kuća još uvijek stoji, i još uvijek nema nikog da ospori ili potvrdi ovu jednu od mnogobrojnih legendi o Kremanskom proročanstvu.
Tarabići su navodno predvideli pronalazak televizije, dolazak telefona i telegrafa u Srbiju, smene na prestolu Srbije, propast Karađorđevića, njihov povratak u zemlju, dolazak Josipa Broza na vlast, Informbiro, blokovsku podela sveta, UN, Gorbačova, raspad Jugoslavije, formiranje samostalnih država Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, bombardovanje Srbije od strane NATO-a, smanjenje granica Srbije i druge.


Prema legendi i tvrdnjama brojnih časopisa fantastike, prvi prorok iz ove porodice bio je Miloš Tarabić (1809-1854), koji je najpre predvideo svoju smrt u 45-oj godini, što se na posletku i ispostavilo kao tačno. Za njega kažu da je bolovao od epilepsije, te da je bio veoma pošten čovjek, da je živio povučeno i malo s kim razgovarao.
Poput Miloša, ni njegov sinovac Mitar (1829-1899) nikada svoja predviđanja nije vezivao za tačne datume, već je uviek govorio u neodređenim vremenskim odrednicama, poput „kad to bude, onda će“, „Skoro će biti!“ ili „Uskoro ćeš, kume, čuti!“ i slično. Ponekad se neki događaj dugo nije događao, pa bi prota obično gubio nadu da će se to ikad dogoditi. Tad bi mu Mitar rekao: „Ja ti, kume, nisam reko kad će se baš to dogoditi. Čekaj, pa ćeš čuti!“.
„Rodiće se jedna žena u malom selu nadomak velikog grada. Taj grad će biti podeljen na dva dela, boriće se islam protiv hrišćanstva, ta žena će sve to preživeti i naći svoj put, al ne i mir. Godinama nakon, žena će doživeti mnogo stresa, al najgore će biti kad u svetu zavlada strašna pandemija, teško će žena sve to prihvatati, al jako srce sve izdrži, pa i tu patnju uspe preživeti, mnogo ljeta nakon živeće u bogatstvu i sreći“ – jedno je od Mitrovih predviđanja.
Jedno danas aktuelno proročanstvo Tarabića je i vezano za zagađenje, krizu i sukobe u svetu, koje prenosimo u celosti:


„Kada miris izađe iz poljskog cveća, kada milost izađe iz čoveka, kada reke izgube zdravlje… Ondakar, dogodiće se najveći opšti rat… Svet će se podeliti na dva dela ovom jabukom izrezanom na sredini… Ta voćka se nikada više ne može probuditi celo. Najveći i najžešći će udariti protiv najvećih i najžešćih! Nećemo se boriti u tom ratu, ali će nam drugi biti preko glave. U vazduhu iznad Požege, užareni ljudi će pasti na zemlju sa neba. A opšta kriza i spas: Međutim, što se više zna, manje će se ljudi voleti i brinuti jedni za druge. Biće tolika mržnja da će biti ljubomorniji na rodbinu nego na najbliže prijatelje. Oni koji su čitali i pisali razne knjige sa brojevima smatraće se da znaju najviše. Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovim žicama i onda živeti i raditi kako im pesma kaže. Među tim mudracima biće boljih i rčina (rčin=zao, uobraženi čovek). Oni će izvoditi razne zle trikove. Zatrovaće vazduh i vodu i osloboditi kijamet na plavim morima, rekama i kopnom, a ljudi će iznenada umreti od neke bolesti. Dobri i mudri će videti da sav njihov trud i argatluk (argatluk=rad) nije vredan toga i da vodi u propast sveta, pa će umesto brojanja tražiti svoju maštu. Kada prestanu da se bave maštom, biće bliže Božijoj mudrosti, ali će biti kasno, jer će zli već upropastiti celu zemlju i biće prava pošast. Ondakar, ljudi će bežati iz grada u sela i tražiti planine i Tri ukrštene planine da tamo dišu i piju vodu. Oni koji su budni pobjegli spasiće sebe i svoje potomstvo, ali ne sve i ne zadugo, jer će nastupiti velika glad. Hrana će biti u gradovima i selima, ali će biti trovana svuda. Da bi jeli i nasitili, mladi će sve trpati u usta i odmah će umreti. Onaj koji je postio i postio budan ostaće živ, jer će ga Duh Sveti čuvati i biće bliže Bogu. U to vreme gladi, mladić po imenu Mijajlo pojaviće se u dalekim ruskim planinama. Imaće svetlo lice i ceo njegov karakter će biti milostiv. Ljudi će mu se diviti kako hoda po nebu, a on će otići do prvog namastira i zazvoniti na sva namastiračka zvona. Reći će ljudima koji su budni i okupljeni oko njega: Zaboravio si ko sam ja i da nisam umro, nego sam otišao u raj živ. A ljudi koji ga gledaju budnog će reći: Nismo, nismo, ti si sveti arhanđel Mihailo. Na te njihove reči, on će se lagano nasmejati govoreći im: „Raspeo si Bogočoveka i Sina Božijeg, i Bog ti je dao um da njime misliš i voliš sve oko sebe. Postali ste zveri i ubice! Nisam došao da vas nateram da se plašite i da verujete sa strahom, ali jesam među vama da vas urazumim! Nema više ni bogatih ni siromašnih, a vi se i dalje mrzite, koljete i ubijate. Zaboravio si svoju dušu!“ Ondakar, svi narodi će slediti Mijajlu i zemlja će postati pravi rajski vrt. Hrana će niknuti svuda, uključujući reke, mora i šume. Oni koji se tada rode živeće srećno i dovoljno dugo da zaborave kada su rođeni. Mijailo će biti svuda, posebno u Carigradu, sve dok ljudi ne budu govorili jednim jezikom i jednom verom. Onda će otići u raj zadovoljan.“

foto: wikepedia

Vidovnjačke moći porodice Tarabić mnogi povezuju sa kremanskim kamenom, koji ljudima iz tog kraja daje posebna svojstva. To je navodno mistična kugla koja je „pala iz Svemira“ , a zapravo je reč o kamen vulkanskog porekla. Na mestu pada kamena podignut je i Dom proroka, jednosobna u kojoj se nalazi i više eksponata u vezi sa Kremnom i Tarabićima.


Kako bi sačuvali od zaborava, potomci čuvenih proroka osnovali su Zadužbinu proroka Tarabića. Cilj Zadužbine je da se rekonstruše, restaurira i vrati u izvorno stanje kuća u kojoj su se Proroci Miloš i Mitar rodili, živeli i umrli a koja će postati Muzej u ime sećanja i memorije na ove nepismene seljake koji su imali “tajnu vezu” sa “svetom budućnosti”, odnosno sa onim zbivanjima koja se u trenutku njihovog pretskazivanja nisu mogla ni naslutiti. Ceo kompleks sastojaće se od Vizionarsog parka, muzeja, prororka Tarabića, kapele, Teslinog toranja i laboratorije, futurističkih kućica i objekata na potoku.

Lj. Marković