ДАНАС ЈЕ СВЕТА ПЕТКА: Дан када се заустављају сви женски послови, верници у редовима чекају за чудотворну воду

Српска православна црква и њени верници данас, 27. октобра, обележавају празник Преподобне мати Параскеве, у народу познатије као Света Петка, која важи за једну од највећих заштитница жена, сиромашних и болесних у православном свету.

У храмовима широм земље јутрос су служене свете литургије, а реке верника окупиле су се како би упалиле свеће и помолиле се за здравље, мир и благостање својих породица. Посебно је свечано у капели Свете Петке на Калемегдану, где грађани од раног јутра у редовима чекају како би узели чудотворну воду са тамошњег извора, за коју се верује да лечи болести, нарочито тегобе са очима. Света Петка је, према броју свечара, шеста слава по масовности у Србији. Будући да овај велики празник ове године пада у уторак, славска трпеза код већине верника је мрсна, осим код оних породица које поштују лични завет поста.

С обзиром на то да се Света Петка сматра превасходно женским празником, за данашњи дан везан је велики број народних обичаја и веровања:

• Забрана тешких послова: На данашњи дан строго је забрањено прање веша, шивење, ткање, плетење, као и било какви тежи послови у пољу и око куће. Верује се да би се овим радњама навукао гнев светитељке.
• Мешење посебног колача: Жене у појединим крајевима месе посебан хлеб који се дели укућанима за здравље и напредак дома.
• Снови као предсказање: Народно веровање каже да се Света Петка често јавља у сну. Ако се појави, верује се да доноси утеху, исцељење, или пак важну опомену због грешака које треба исправити.
• Поздрав светитељки: При уласку у кућу данас се традиционално изговара: „Помози Боже и Света Петко“, како би се призвао благослов на читав дом.

Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату, близу Цариграда, крајем 10. века. Након смрти родитеља, свој живот је у потпуности посветила вери, провевши године у пустињи у посту и молитви. Њене мошти, које су током историје премештане због ратних сукоба — па чак једно време почивале и у Београду на позив кнегиње Милице — данас се налазе у румунском граду Јашију, који важи за велико место ходочашћа.