Bajram kroz vrijeme: porodica, običaj i duh zajednice

Za Bošnjake, kao i za mnoge zajednice, praznici su više od običnog slavlja – oni nose duhovnost, običaje i porodičnu bliskost.

Pa kako u prošlosti, tako i danas, dva najznačajnija praznika za Bošnjake iz ciklusa godišnjih običaja su svakako Ramazanski i Kurban Bajram – ističe kustos muzeja u Prijepolju Miroslava Ljilja Ljuljić.

Ovi praznici imaju duboke korijene u vjerskoj tradiciji, ali i u svakodnevnom životu porodice, spajajući duhovno i ovozemaljsko, obredno i svečano.

Ramazanski bajram – post i duhovno uzdizanje

Ramazanskom bajramu prethodi 30-dnevni post, koji se praktikuje od izlaska do zalaska sunca. Po isteku mjeseca Ramazana slijedi mjesec Ševval, a prva tri dana ovog mjeseca obilježavaju proslavu Ramazanskog bajrama.

Ramazan je mjesec duhovnog utvrđivanja, praćen molitvama, dobročinstvom i sjećanjem na preminule. Posebno važna je 27. noć, kada se obilježava početak objave Kur’ana proroku Muhammedu. Vjeruje se da u toj noći dolaze meleci, koji otvaraju knjigu sudbine i donose oprost i blagoslov onima koji se iskreno kaju – objašnjava kustos.

Slatki bajram i praznična trpeza

Pripreme za Ramazanski bajram počinju danima unaprijed – kuća mora biti čista i uredna, a ukućani svečano obučeni.

Praznična trpeza ima centralno mjesto u proslavi. Pošto se na trpezi nalazi mnogo poslastica, u narodu se ovaj bajram često naziva i Slatki bajram – dodaje Ljuljić.

Šezdeset devet dana nakon Ramazanskog bajrama dolazi Kurban bajram, koji se slavi tri dana, a četvrtog dana do podne. Prvi obrok na dan Kurban bajrama priprema se od kurbanskog mesa, simbola žrtvovanja i solidarnosti među ljudima.

Sam pojam bajram je perzijskog porijekla i označava slavlje, praznik i radost. Za Bošnjake, Bajram nije samo vjerski čin, već i praznik porodične bliskosti, poštovanja starijih, uz sve pripreme i rituale koji se vežu za kuću i hranu. I Ramazan i Kurban bajram, uključujući i ovu 27. noć, izrazito su porodični praznici – ističe kustos.

Porodica kao nosilac običaja

Ljuljić naglašava da i danas ostaje prepoznatljiv model obilježavanja Bajrama koji ne odstupa od tradicionalnog.

Prvi i najbitniji moment je porodica kao nosilac običaja. Drugi je kuća u kojoj porodica živi, koja tada dobija karakter svetog mjesta – kaže ona.

U većim gradovima i dijaspori, Bošnjaci dopunjuju tradicionalnu praksu organiziranjem prijema, akademija i koncerata, koji spajaju vjersku, narodnu i kulturnu proslavu Bajrama.

Mladi i očuvanje tradicije

„Pitanje je koliko mladi poznaju i učestvuju u očuvanju ove praznične tradicije“, napominje kustos. U savremenom, brzom ritmu života, nađe se vremena i za običajnu praksu, gdje porodična uloga ostaje ključna. Tamo gdje postoji porodica, postoje i običaji koji čine identitet zajednice.

Duh prošlosti kod mladih prenosi se savremenim kanalima i tehnologijom koju oni najbolje razumiju.

I upravo ti mladi, digitalnim potencijalom, mogu staro da ispričaju na nov način, obezbjeđujući trajanje običaja i svoje učešće u njemu – objašnjava Ljuljić.

Promjene i prilagođavanja

Na pitanje da li se može izdvojiti praznik koji je pretrpio najveće izmjene, kustos odgovara:

Pa, ne može da se izdvoji nijedan praznik u tom smislu. Promjene u svakodnevnom životu odražavaju se na cjelokupnu stvarnost, pa tako i na običajnu praksu, koja je direktno zavisna od društveno-ekonomske realnosti.“

Bajram, kako se vidi, ostaje više od vjerskog obreda – on spaja prošlost i sadašnjost, porodicu i zajednicu, tradiciju i savremene načine očuvanja kulturnog identiteta.

Бајрам кроз време: породица, обичај и дух заједнице

За Бошњаке, као и за многе заједнице, празници су више од обичног слavlja – они носе духовност, обичаје и породичну блискост.

Па како у прошлости, тако и данас, два најзначајнија празника за Бошњаке из циклуса годишњих обичаја су свакако Рамазански и Курбан Бајрам – истиче кустос музеја у Пријепољу Мирослава Љиља Љуљић.

Ови празници имају дубоке корене у верској традицији, али и у свакодневном животу породице, спајајући духовно и овоземаљско, обредно и свечано.

Рамазански бајрам – пост и духовно уздигање

Рамазанском бајраму претходи 30-дневни пост, који се практикује од изласка до заласка сунца. По истеку месеца Рамазана следи месец Шевал, а прва три дана овог месеца обележавају прославу Рамазанског бајрама.

Рамазан је месец духовног утврђивања, праћен молитвама, доброчинством и сећањем на преминуле. Посебно важна је 27. ноћ, када се обележава почетак објаве Курана пророку Мухамеду. Верује се да у тој ноћи долазе анђели који отварају књигу судбине и доносе опрост и благослов онима који се искрено кају – објашњава кустос.

Слатки бајрам и празнична трпеза

Припреме за Рамазански бајрам почињу данима унапред – кућа мора бити чиста и уредна, а укућани свечано обучени.

Празнична трпеза има централно место у прослави. Пошто се на трпези налази много посластица, у народу се овај бајрам често назива и Слатки бајрам – додаје Љуљић.

Шездесет девет дана после Рамазанског бајрама долази Курбан бајрам, који се слави три дана, а четвртог дана до подне. Први оброк на дан Курбан бајрама припрема се од курбанског меса, симбола жртвовања и солидарности међу људима.

Сам појам бајрам је персијског порекла и означава славље, празник и радост. За Бошњаке, Бајрам није само верски чин, већ и празник породичне блискости, поштовања старијих, уз све припреме и ритуале који се везују за кућу и храну. И Рамазан и Курбан бајрам, укључујући и ову 27. ноћ, изразито су породични празници – истиче кустос.

Породица као носилац обичаја

Љуљић наглашава да и данас остаје препознатљив модел обележавања Бајрама који не одступа од традиционалног.

Први и најбитнији момент је породица као носилац обичаја. Други је кућа у којој породица живи, која тада добија карактер светог места – каже она.

У већим градовима и дијаспори, Бошњаци допуњују традиционалну праксу организовањем пријема, академија и концерата, који спајају верску, народну и културну прославу Бајрама.

Млади и очување традиције

„Питање је колико млади познају и учествују у очувању ове празничне традиције“, напомиње кустос. У савременом, брзом ритму живота, нађе се времена и за обичајну праксу, где породична улога остаје кључна. Тамо где постоји породица, постоје и обичаји који чине идентитет заједнице.

Дух прошлости код младих преноси се савременим каналима и технологијом коју они најбоље разумеју.

И управо ти млади, дигиталним потенцијалом, могу старо да испричају на нов начин, обезбеђујући трајање обичаја и своје учешће у њему – објашњава Љуљић.

Промене и прилагођавања

На питање да ли се може издвојити празник који је претрпео највеће измене, кустос одговара:

„Па, не може да се издвоји ниједан празник у том смислу. Промене у свакодневном животу одражавају се на целокупну стварност, па тако и на обичајну праксу, која је директно зависна од друштвено-економске реалности.“

Бајрам, како се види, остаје више од верског обреда – он спаја прошлост и садашњост, породицу и заједницу, традицију и савремене начине очувања културног идентитета.

Љ.Марковић