Невреме на Златару оставило траг у штали породице Пурић: гром усмртио две краве – егзистенција под знаком питања

На златарским падинама, у селу Радијевићи, иза суботњег невремена нису остале само поломљене гране и мрак иза громова – остала је и тишина у штали Драгослава Пурића. Шездесетпетогодишњи сточар, који живи сам са остарелом мајком, изгубио је две од укупно четири краве, након што је гром ударио у шумарак надомак пашњака.

Баља и Везуља, краве које су давале млеко од којег је породица живела, страдале су на лицу места. Преживеле су само Бела и Руменка, које, како сведочи Драгослав, сваког дана након пуштања из штале инстинктивно крећу ка месту трагедије, као да траже нестале другарице.

• Пуцало је на све стране, а онда један страшан прасак. Чобаница ми је планула, буквално изгорела. Видео сам да су две краве нестале, али нисам ни слутио да их је гром могао убити. Једна од њих је давала и више млека од свих. Била је мала, али млечна. Штета је огромна – каже за РТС Драгослав Пурић, тихим гласом и погледом ка пашњаку.

У домаћинству Пурићевих све се вртело око тих четири крава. Млеко су продавали, а за нешто више од тога нису ни имали могућности. Драгославова мајка Мирослава, иако у годинама, не крије тугу.

• Велика је штета. Остали смо без најбољих крава. Али шта да радимо, од Бога је – каже Мирослава.

Комшије у селу добро знају ко је Драгослав – увек спреман да притекне у помоћ, увек поштен и вредан. Сада се та доброта враћа у виду солидарности и конкретне помоћи.

• Ред је сада да ми њему помогнемо. Колико ко може. Да му се надокнади та штета, јер не живи он у изобиљу – истиче за РТС Милош Пурић, рођак и комшија.

И локална самоуправа у Новој Вароши обећава подршку. Председник општине Бранко Бјелић каже да буџет не предвиђа директне надокнаде оваквих губитака, али ће Пурићима свакако бити изашли у сусрет.

• Помоћи ћемо породици, јер живе скромно. Трудимо се да надокнадимо губитак набавком два нова грла – нагласио је Бјелић.

Иако није имао могућности да осигура стоку, што би му сада знатно олакшало ситуацију, Драгослав није сам. У времену кад громови не бирају, солидарност је једино што остаје као одговор. А за Белу и Руменку, које су остале саме, судбина ће се, изгледа, већ ускоро променити – захваљујући добрим људима који знају шта значи живети од онога што из штале изађе.