Пашиновац: Спомен из прошлости у сенци модерних промена

У ужичком насељу Пашиновац стоји кућа која носи близу 200 година историје. Иако није заштићена државом, овај званично заборављени спомен преживљава захваљујући једној баки која памти приче о старим данима и чува последње трагове орјенталног Ужица. Најстарија кућа у насељу још увек греје пећ, стара колико и темељи, као живи сведок прошлости.

Светлана Новаковић Брашновић, старица који је неколико генерација слушала приче о овом месту, рекла је, за РТС, да је кућа стара скоро два века, као и да ју је њен деда купио за дуг од 80 дуката од турског лекара по имену Нурко.

Историјски траг овог објекта не ограничава се само на породичне анегдоте. Праштајући се у време, сазнајемо да су Турци дошли у Ужице средином 15. века и оставили своје отиске, што је и видљиво у имену Пашиновца.

Немања Обрадовић, историчар у Народном музеју Ужице, објашњава:

• Име је вероватно добило своје корене у периоду турске управе, када је овај посед могао да припада некому од ужичких велможа, мада детаљи о томе остале завијени мистиком времена,“ каже он за РТС.

Локална предања такође често спомињу ову кућу. Драган Р. Филиповић, житељ Пашиновца и писац, додаје да је ова кућа раније била позната као ‘пашина кућа’, по којој је цело брдо добило име.

Прича која се преноси са колена на колено каже да су Турци изабрали ово брдо због снажног источног ветра који, чак и када ваздух стаја, носи благоћу мириса Истанбула – подсетник на даље крајеве и орјенталне утицаје који су обликовали овај крај.

Међутим, времена су се мењала. После великог пожара 1862. године и изласка муслиманског становништва из Ужица, почела је брза регулација централне зоне града. Немања Спаловић, историчар, додаје:

• Након трагичног пожара и одласка муслимана, започео се процес убрзаног уређења ужичке вароши,“ каже он за РТС.

Током каснијих година, Пашиновац је постао популаран међу ужичким боемима и ученицима, који су долазили у угоститељске објекте на том подручју, тражећи живе трагове старе традиције. Историчари истичу да је до пред крај 20. века овај крај одликовао калдром обасјан уским сокацима и старим кућама, а данас остаје питање како ће савремена урбанизација обликовати овај непоновљив идентитет.