Пожега корак по корак ка граду приступачном свима
Култура је место где се огледа лице заједнице. Али да би то лице било цело, свачије око мора да га види, свачије ухо да га чује, свачији корак да му приђе. У Пожеги последњих година управо се на томе ради – култура се упорно претвара у простор без препрека, место где свако може да учествује и осети се делом заједнице.
- Приступачност није само рампа — то је програм, наслов, распоред, тон. Трудимо се да културни садржаји заиста буду доступни свима – каже Оливера Бркић, руководилац Одељења за друштвене делатности и социјална питања Општине Пожега.
Она истиче да, култура као мост значи да људи који ретко прелазе праг установа сада улазе са осмехом. А програми у Пожеги постају богатији јер у њих уписују стварни живот града.
Човек у центру пажње
Када су врата отворена, у културу уђе оно што је најважније – човек. И када човек уђе, носи кући причу коју ће пренети даље. Тако расте и публика, и емпатија. Пожега је показала да је „приступ свима“ много више од техничког стандарда: то је стил грађанског живота у ком култура престаје да буде зграда и постаје – заједничка навика.
Проблеми инфраструктуре за особе са инвалидитетом
Међутим, поред свих напора у култури, проблеми у свакодневном животу особа са инвалидитетом остају значајни. Љиљана Словић-Савић, председница Удружења особа са церебралном парализом, наводи да су неки од најгорућих изазова у Пожеги мањак звучног сигнала на семафорима за слепе и слабовиде особе и обарање ивичњака за особе које користе колица.
- Највећи проблем је што особе са инвалидитетом не могу да уђу ни у један јавни објекат у граду због недостатка и неприлагођености инфраструктуре. Мало је објеката који су делимично прилагођени – ту спада први спрат Општинске управе, зграда суда и зграда Комуналног предузећа – додаје она.
Примери добре праксе
Добар пример напредка је Основна школа „Петар Лековић“, која је пре шест месеци поставила дизалицу за особе са инвалидитетом. Овај корак омогућава ученицима и запосленима који користе колица да лакше приступе настави и учествују у свим школским активностима, што је важан сигнал да се могућности за све постепено шире.
Јавни простори и превоз – изазови који остају
Међутим, и даље остају велики изазови. Особе које су непокретне још увек немају приступ пошти, банкама, кафанама, ресторанима, нити већини јавних простора у граду. На градским базенима не постоји специјална столица за особе са инвалидитетом, па је и тај вид ужитка за њих скраћен.
Један од највећих недостатака је и јавни превоз. Не постоји ниједно возило у јавном саобраћају – ни такси, ни аутобус – које би могло да превезе особу која користи моторна колица. Када овакве особе треба да оду на преглед у бању или неку другу дестинацију, једино решење остаје санитетско возило.
Поступни кораци ка инклузији
Упркос свему, у Пожеги постоји видљив напредак и сталан рад на унапређењу приступачности. Поступни кораци, као што су прилагођавање школа, појединих јавних институција и културних садржаја, показују да се град заиста труди да сви његови становници учествују у животу заједнице.
- Трудимо се да културни и јавни садржаји буду доступни свима. Сваки мали корак, свако побољшање инфраструктуре или сервиса, значи да људи могу самостално да се крећу и учествују у животу града. То није само техничко питање, већ и питање достојанства – наглашава Бркић.
Примери добре праксе, као што је школа „Петар Лековић“, показују да су промене могуће и да се могу постепено ширити на све јавне објекте. Заједнички рад локалне самоуправе, удружења и грађана доводи до тога да култура, образовање и јавни живот постану истински инклузивни.
Култура и приступачност за све
Када особа са инвалидитетом може да уђе у културни или јавни простор, када може да се ослободи ограничења инфраструктуре, она не само да учествује у програму већ и носи причу даље – кући, у породицу, у заједницу. Тако Пожега полако постаје град у коме свако има право да буде видљив, чујан и укључен.
Град који размишља о свима, у коме култура и јавни простори нису привилегија већ заједничка вредност, показује да приступачност није само технички стандард – то је начин живота. И у Пожеги, корак по корак, та визија постаје стварност.
Љ.Марковић
Пројекат „Исти сми“ суфинансиран је из буџета Општине Пожега. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
