Србија ће вечерас, у ноћи између 25. и 26. октобра, поново прећи на зимско рачунање времена. Казаљке ће се у три сата после поноћи померити један сат уназад, на два сата, што значи да ћемо добити један сат више за одмор. На овај начин земља се враћа на стандардно време (CET).
Овогодишња промена сата догодиће се најраније у последњих једанаест година – последњи пут се на исти датум сат померао 2014. године. Летње рачунање времена ове године почело је 30. марта и трајаће до ноћи између 25. и 26. октобра.
Померање казаљки није нова појава – први пут је уведено још током Првог светског рата у Немачкој и Аустроугарској, ради уштеде енергије. У бившој Југославији ова пракса је више пута укидана и поново увођена, а коначно је усталила 1983. године.
На нивоу Европске уније, систем је уједначен 1996. године, када је донета одлука да све земље прелазе на летње време последње недеље у марту, а враћају се на зимско последње недеље у октобру. Идеја је била да се ускладе саобраћај, комуникације и пословање унутар јединственог европског тржишта.
Иако је овај систем деценијама у примени, незадовољство грађана расте. Европска комисија је 2018. године спровела анкету у којој је учествовало чак 4,6 милиона људи – чак 84 одсто њих изјаснило се за укидање померања сата. Годину дана касније Европски парламент је изгласао укидање ове праксе, али договор о томе које време треба трајно задржати – летње или зимско – никада није постигнут. Због тога ће се сатови у Европи и даље подешавати најмање до 2026. године.
Док Европска унија чека коначну одлуку, бројне земље у свету већ су напустиле овај систем. Русија је 2014. прешла трајно на зимско време, а Турска две године касније одлучила да остане на летњем. Кина, Индија, Јапан, као и бројне државе у Јужној Америци и на Блиском истоку, одавно не мењају сатове. У Европи су изузеци Исланд и Белорусија, где се време не подешава сезонски.
До неке нове одлуке у Бриселу, грађани Србије ће, као и сваке године, последње недеље октобра и последње недеље марта морати да прилагођавају своје сатове – једном напред, једном назад.
