Šta treba da znate o velikom kašlju

Vest da su četiri deteta preminula od posledica velikog kašlja odjeknula je širom Srbije. I dok roditelji u vakcinalnim kartonima proveravaju da li su deca primila sve neophodne doze vakcine, ostaje pitanje kako smo došli u situaciju da bolest „magaraćeg kašlja“, koja je bila gotovo iskorenjena, danas ugrožava život beba i dece? U ovom tekstu možete saznati koji su simptomi karakteristični za ovu bolest, kako se leči i koliko dugo vakcina štiti.

Šta prouzrokuje veliki kašalj

Veliki kašalj je posledica respiratorne infekcije koju izaziva bakterija birdetella pertussis.

Кašаlj se javlja u napadima, koji mogu da traju i više minuta, uz zacenjivanje. Baš zbog toga je naročito opasan kod beba i dece do dve godine jer tada, usred zacenjivanja, može doći do opstrukcije i prestanka disanja, pa i do smrtnog ishoda.

Kod dece starije životne dobi simptomi su uglavnom blaži, kao i kod odraslih. Oni su, međutim, prenosioci infekcije.

Kako da znate da je u pitanju veliki kašalj

Dijagnoza se potvrđuje na osnovu prisustva bakterije бордетелла пертуссис i pi-si-ar testa – proveravaju se IgM i IgA antitela.

Kod obolelih od velikog kašlja uvećan je broj leukocita i limfocita.

Prema američkom Centru za dijagnozu i prevenciju bolesti, simptomi koji su karakteristični za veliki kašalj, pored jakih napada kašlja i zacenjivanja, jesu i promene na koži zbog naprezanja (izražene žile, crvenilo, svrab), crvenilo lica, oticanje očnih kapaka, bledilo, hladan znoj, cijanoza (plava boja kože) malaksalost i umor, nedostatak apetita, strah.
Kako se leči veliki kašalj

Intenzivni kašalj koji ne prestaje ni nakon tri nedelje znak je da treba da se javite lekaru. Kada su u pitanju deca, međutim, ne treba čekati. Trećina obolelih beba,uzrasta do godinu dana, zahteva bolničko lečenje.

„Od tih beba koje su na bolničkom lečenju, dve od tri će imati prekide u disanju. Jedna od pet će imati upalu pluća. Jedna od 50 će imati nevoljne pokrete, odnosno konvulzije. Jedna od 150 će imati oštećenja mozga, odnosno encefalopatiju, a nažalost jedna od 100 tih beba će umreti“, rekla je za RTS dr Slavica Maris, načelnica jedinice za zarazne bolesti Zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

I dok se virusi, koji su napunili čekaonice domova zdravlja, leče simptomatskom terapijom, za veliki kašalj lekar će uključiti antibiotik šireg spektra.

Za teže forme bolesti lekar u terapiju može uključiti i kortikosteroide. U pojedinim slučajevima potrebna je terapija kiseonikom.


Zašto se zove „bolest sto dana“

Prvi stadijum velikog kašlja, koji karakterišu kašljucanje i curenje nosa i temperatura do 38 stepeni, traje od sedam do deset dana.

Druga faza, intenzivni kašalj koji dovodi do zacenjivanja i, posledično, povraćanja, može trajati čak do tri meseca i zato se ova bolest zove bolest sto dana. Kašalj je naročito izražen tokom noći i ti napadi mogu biti veoma dramatični.

U trećoj fazi, koja traje desetak dana, kašalj se konačno proređuje.

Zbog upornosti simptoma, u narodu se veliki kašalj naziva još i magareći kašalj.
Vakcina protiv velikog kašlja u kalendaru vakcinacije

Aktivna imunizacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja se sprovodi kod beba sa navršena dva meseca primenom kombinovanih vakcina koje u svom sastavu sadrže komponente protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, sa komponentama protiv drugih zaraznih bolesti ili bez njih, u skladu sa Kalendarom imunizacije.

Ako niste sigurni koja je vakcina u pitanju, pogledajte u vakcinalni karton deteta – ako piše da je dete primilo pentaksim/heksaksim, vakcinisano je i protiv velikog kašlja.

Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće šest meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom.

Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).

Vakcina ne daje doživotnu zaštitu i slabi nakon četiri godine. Međutim, ona štiti decu upravo u prvim godinama života kada su najugroženija. Imunitet kod onih koji preleže veliki kašalj traje od 10 do 15 godina.

Kako da zaštitimo najmlađe

Budući da su najugroženije bebe u prvim mesecima života, pre imunizacije treba izbegavati posete novorođenčetu, a pri kontaktu treba nositi zaštitnu masku. Važno je da beba bude zdrava kako bi mogla da primi vakcinu.

Roditelji sa bebama trebalo bi da izbegavaju i veća okupljanja i boravak u prostorijama sa većim brojem osoba. Najveći izazov je pred roditeljima koji imaju i starije dete koje je u kolektivu.

Lekari preporučuju da se prostorije češće provetravaju, da se vodi računa o higijeni ruku, kao i da se adekvatno hrani, redovno vežba i dovoljno spava. To nam neće pomoći samo u borbi protiv velikog kašlja, već i velikog broja virusa koji trenutno vladaju.