Традиционална производња ракије у Бајиној Башти – део културног идентитета

У Бајиној Башти и околним селима ових дана завршава се прво теренско истраживање научника Катедре за антропологију и етнологију Филозофског факултета под називом „Традиционална породична производња ракије – део културног идентитета Бајине Баште“. Циљ истраживања је да се испита како је производња ракије, пре свега шљивовице, постала породична традиција, како су знања и вештине преношени са генерације на генерацију и како је обичај растао кроз време.

Установљено је да породица Богдановић из Костојевића, произвођач Старе Соколове, има најдужу традицију. Током 30 година постојања, Стара Соколова освојила је бројне награде, укључујући четири највеће на америчком тржишту 2025. године и признање за најбољу воћну ракију. Оснивач Радисав Богдановић истиче да је традиција производње ракије присутна у породици још шест генерација.

UNESCO је пре више од две и по године прогласио традиционалну производњу ракије нематеријалним културним наслеђем, чиме је ракија постала симбол културне вредности, а не само пиће. Председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић нагласио је значај истраживања за развој туризма и најавио да ће Општина и Туристичка организација покренути више активности у промоцији ове културне вредности.

Др Невена Милановић Минић и др Богдан Дражета истакли су да ће у истраживању учествовати чланови породица који најдуже производе ракију, а циљ је да се прикупе и приче о старим предметима који су коришћени у производњи. Истраживање је део ширег пројекта, чији је крајњи циљ да у Етнографском музеју у октобру 2026. буде одржана изложба о традиционалној производњи ракије у Србији, са бројним наративима и причама прикупљеним током теренског рада.