Да ли су медији и друштвене мреже творци насилника?

Медији и друштвене мреже део су наше свакодневнице већ неколико деценија. Они играју значајну улогу у обликовању ставова и понашања младих, а њихова присутност у свакодневном животу може допринети порасту насиља међу вршњацима. Различити, често и агресивни, садржаји подстичу дечији мозак да поверује да је насилничко понашање „ин“ или „у тренду“.

Медији и друштвене мреже креирају ставове младих

Људи а поготово деца, потпомогнути различитим медијским насловима, врло су склони да осуђују понашање које виде а да се ниједног тренутка не запитају одакле оно долази. Психологија тврди да ниједно дете није ето тако, из чиста мира, одлучило једног дана да буде насилник и да малтретира друге људе око себе. У највећој мери насилници настају управо због насиља који и сами трпе, најчешће у породици о чему можете прочитати кликом ОВДЕ.

Како би се то решило, Снежана Анђелић, психолог са дугогодишњим искуством у раду са децом насилницима и жртвама насиља, каже да би у школе требало увести, као обавезан предмет, трансформација конфликата, вештине некомуникације и сл.

Друштвене мреже имају велику моћ

Друштвене мреже додатно компликују ситуацију јер омогућавају брзу и широку дистрибуцију садржаја. Многи млади људи користе платформе попут Инстаграма, ТикТока и Снапчата да деле свој живот, али и да се суочавају са вршњачким притисцима.

• Друштвене мреже могу да имају ужасно јаку моћ. Дете постане фрустрирано зато што није добило лајкове, зато што су јој директно рекли да је нешто, да је ружно, да је дебело, да је овакво или онакво. Друштвене мреже су првенствено опасне зато што то постаје видљиво и широј маси – објашњава Снежана Анђелић, дипломирани психолог.

Социјалне мреже, према њеном мишљењу, само су још једна алатка у рукама деце агресора. Они их врло вешто корсите како би слали погрдне поруке свесно манипулишући жртвом. То је посебно изражено код деце тинејџерског узраста од око 13 година.

• Нажалост, насиље путем интернета постао је озбиљан проблем целог друштва. На њима појединци могу бити изложени увредама, претњама и ширењу лажних информација. Ова врста насиља може бити једнако, ако не и више, штетна од физичког насиља, јер може изазвати дуготрајне емоционалне и психолошке последице – додаје Анђелоћ.

Друштвене мреже величају насилнике?

• Друштвене мреже често стварају и окружење где се насиље може приказати као забавно или узбудљиво. Вирални видео снимци који приказују насиље или сукобе могу привући пажњу и постати популарни, што може подстаћи друге да учествују у сличним понашањима како би стекли популарност или пажњу. Ова динамика може створити културу насиља међу младима, где се таква понашања не само толеришу, већ и славе – појашњава она.

Медији свесно нормализују насиље?

У данашњем дигиталном свету, деца и тинејџери су изложени разним садржајима који могу бити и позитивни и негативни. Нажалост, на ТВ екранима млади често могу видети различите садржаје који презентују насиље.

• Један од кључних начина на који медији утичу на пораст насиља међу вршњацима јесте кроз нормализацију насилног понашања. Филмови, серије, видео игре и друштвене мреже често приказују насиље као начин решавања конфликата или као средство за стицање моћи и популарности. Када млади људи или деца виде насиље као нешто што се често дешава и што доноси одређене друштвене награде, могу почети да верују да је насилно понашање прихватљиво или чак пожељно. Ова нормализација може довести до имитације насилног понашања међу вршњацима, где се насиље постаје начин изражавања моћи или доминације – истиче психолог.

Психолог поручује: Улога породице је кључна

Важно је напоменути да родитељи и старији чланови породице играју кључну улогу у обликовању ставова и понашања деце.

• Едукација о негативним последицама насиља и о томе како препознати и реаговати на насилне садржаје може помоћи деци да развију критичко размишљање о ономе што виде на мрежама. Такође, отворена комуникација о садржају који конзумирају може допринети разумевању и смањењу насилног понашања – поручује наша саговорница.

Па да закључимо, медији и друштвене мреже имају значајан утицај на пораст насиља међу вршњацима. Нормализација насилног понашања, cyberbullying, и стварање културе насиља путем друштвених мрежа само доприносе овом проблему. Важно је да се целокупно друштво укључи у разговоре о овим питањима и поради на едукацији младих како би смањили насиље и промовисали здравије облике комуникације и међусобног поштовања.

Љ.Марковић