Poslednjih nekoliko godina često se može čuti da neko dete trpi vršnjačko nasilje. Po definiciji, vršnjačko nasilje ili vršnjačka agresija je svako ponašanje koje koje kod drugog deteta izaziva neprijatnost, bez obzira da li je ona psihička, fizička ili bilo koji drugi oblik nelagode.
Prema istraživanjima Kronove organizacije mladih Srbije 52 odsto mladih opravdava nasilje. Svedeno na jedno odeljenje – to je više od polovine učenika. Više od polovine mladih smatra da je nasilje u redu, a to je deset odsto više nego prošle godine i dvostruko u odnosu na 2022.
Postoji više vrsta vršnjačkog nasilja
U razgovoru sa iskusnim psihologom i psihoterapeutom Snežanom Anđelić saznali smo da postoji nekoliko oblika vršnjačkong nasilje, a to su: fizičko, psihičko, socijalno i elektronsko.
- Prvenstveno moramo biti svesni da vršnjačko nasilje govori o agresiji deteta prema drugom detetu. Ono je, nažalost, prisutno u svakom uzrastu, ponajviše u školskom, ali sve češće i u predškolskom. To su deca koja ispoljavaju ekstremnu agresiju, koju teško mogu da kontrolišu, i koja vrlo vešto traže žrtve na kojima će ispoljiti svoja svoj bes i nezadovoljstvo – objašnjava Snežana Anđelić, diplomirani psiholog i psihoterapeut sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti.
Kada je reč o fizičkoj, ondosno direktonoj agresiji ona se najlakše detektuje jer se ona ispoljava u tuči i napadu. Takav vid nasilja lako je uočljiv i samim tim ako su postupci roditelja i škole adekvatni i brzi ona može relativno brzo da se zaustavi.
- Nasuprot direktonog ili fizičkog nasilja, psihičko je često vrlo skriveno. Agresor ga vrlo vešto skriva i pokazuje ga isključivo prema osobi. Takav vid agresije je teško prepoznati u ranom stadijumu ukoliko se žrtva sama ne požali roditeljima ili učiteljima ili nekome drugom – kaže psiholog.
Kada je reč o socijalnoim nasilju ili socijalnom ponašanju i zlostavljanju u školi ono podrazumeva ponašanje kojim se isključuje dete i učenik iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti, odvajanje od drugih, neprihvatanje po osnovu različitosti, uskraćivanje informacija, izolovanje od zajednice, uskraćivanje zadovoljavanja socijalnih potreba.
Takođe, postoji i digitalno nasilje koje je među decom tinejdžerskog uzrasta najzastupljenije.
- Digitalno nasilje najzastupljenije je na društvenim mrežama, koje su postale samo još jedna alatka u rukama dece agresora. Oni ih vrlo vešto korsite kako bi slali pogrdne poruke i na taj način manipulisali žrtvom. To je posebno izraženo kod dece tinejdžerskog uzrasta, oko 13 godina – ističe naša sagovornica.
Žrtve ne žele da pričaju
Prema rečima dr Anđelić, čest je slučaj da psiholog nije u stanju lako da prepozna žrtvu vršnjačkog nasilja, najčešće zbog zida ćutanja koji izgradi žrtva.
- Često smo svedoci da žrtve vršnjačkog nasilja počnu da se otvaraju tek u odraslom dobu. Tek tada smognu snage da govore o tome. Imam jedan takav slučaj kada mi je pacijent u terapiji rekao šta je sve preživljavao, to su strašne stvari koje ostavljaju posledice po mentalno zdravlje pojedinca – naglašava Anđelić.
Devojčice sklone psihičkom, a dečaci fizičkom nasilju
foto: pexels.com
Dugogodišnji rad sa decom doktorku Snežanu Anđelić dovelo je do zaključka da su devojčice sklonije primeni psihičkog nasilja, dok su dečaci skloniji fizičkom.
- Devojčice agresori su vrlo manipulativne, ekstremno agresivne a to rade na takav način da čak ni sama žrtva ne zna šta joj se dešava i ne zna ni kako to da verbalizuje. Međutim kada govorimo sa žrtvom mi vidimo da je tu jedno uporno maltretiranje poput poruka uvredljivosti, ponižavanja, nipodaštavanja, vrlo onako spretno pravljene zamke gde nekoga izopšte iz društva. One učine sve ono što je u stvari vrlo bolno i teško za žrtvu da nosi, posebno kad je u pitanju neki tinejdžerski uzrast gde su deca vrlo osetljiva na feedback okoline – objašnjava psiholog.
Sa druge strane, dečaci su skloniji fizičkom i verbalnom nasilju. Oni najčešće napadaju svoje drugove, to nekada može biti fizički napad u vidu „ćuški“ i šamara, koji kasnije vrlo lako može da preraste u neki daleko veći vid napada. Nažalost, svedoci smo i događaja iz maja 2023. godine kada se u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu desio strašna tragedija. Naime, tog kobnog 3. maja od ruke trinaestogodišnjaka smrtno je stradalo devetero dece i radnik obezbeđenja, a ranjeno pet učenika i nastavnica istorije. Takođe, svedoci smo i sve češćih incidenata u kom su agresori dečaci tinejdžerskog uzrasta a žrtve prosvetni radnici.
Da zaključimo, vršnjačko nasilje se dešava u školi i to u vreme odmora u učionici, na hodniku ili u dvorištu. U tim situacijama odrasli nisu prisutni. Nasilje među vršnjacima se dešava i pre početka nastave ili po završetku, na putu u školu ili pri povratku kući. Školska dvorišta i igrališta su mesta na kojima deca provode svoje slobodno vreme, ali su često i mesta gde se dešava vršnjačko nasilje. Svaka pojava vršnjačkog nasilja nije direktno vezana za život škole.
Lj. Marković
