Пријепоље – престоница времена: од праисторије до модерног доба
Уз шум реке Лим и подно моћних планина Јадовника и Златара, скривено у зеленилу и магли која ујутру милује његове кровове, Пријепоље стоји као живи сведок векова.
Археолошки трагови откривају да је простор данашњег Пријепоља био насељен још у праисторијском добу. Један од најзначајнијих локалитета је Дворине, где су пронађени предмети од керамике, стакла, бронзе, сребра и злата, датирани у римско доба. Ови налази сведоче о развијеном животу и трговини у античком периоду, што није изненађење с обзиром на стратешки положај ове области.
Први помени и развој средњовековног трга
Први писани помен Пријепоља под тим именом налазимо 1332. године код француског путописца Гијома Адама, а у аналима Дубровачке републике град се први пут спомиње 1343. године.
Средњовековно Пријепоље развијало се као трг манастира Милешева, једне од највећих духовних и културних светиња средњовековне Србије.
Град се налазио на чувеном дубровачком друму, караванском путу који је повезивао Јадранску обалу са унутрашњошћу Балкана и Цариградом, што му је омогућило да вековима буде важно трговачко и културно средиште.
Полимље у доба Немањића
У време Немањића, Полимље је било један од кључних делова државе. Сматра се да је у жупама Дабру, Црној Стени, Звијезду, Бихору, Љубовиђи, Будимљи и Плаву постојало чак седамдесетак манастира и цркава, што сведочи о духовној снази овог краја.
На гробу Светог Саве у манастиру Милешева, бан Твртко I Котроманић је 1377. године крунисан за краља „Срба, Босне и Приморја“.
Управо у Милешеви је, 1448. године, Стефан Вукчић Косача узео титулу херцега од Светог Саве, по чему је његова област добила назив Херцеговина.
Турска владавина и духовни центри
С падом српске средњовековне државе и доласком Османлија, Пријепоље улази у дуги период турске владавине.
Манастир Милешева остаје духовни центар, а у 16. веку у њему почиње са радом једна од најстаријих српских штампарија, што овај крај уписује на културну мапу Европе.
Борбе за слободу и коначно ослобођење
Иако под турском влашћу, становници овог краја никада нису престали да се боре за слободу.
Учествовали су у Првом српском устанку, Бабинској буни 1875. године, Јаворском рату 1876. и бројним другим побунама.
Тек 27. октобра 1912. године, у Првом балканском рату, Пријепоље је коначно ослобођено.
Једна од занимљивости тог периода је католичка капела на стени крај Лима, саграђена док је град припадао Пљеваљском санџаку (1880–1912), што сведочи о разноликости културних утицаја.
Други светски рат и херојство
Током Другог светског рата, на овом подручју одиграла се чувена Пријепољска битка, када су немачке снаге напале партизанску болницу на левој обали Лима.
Данас се на том месту налази спомен-комплекс посвећен палим борцима.
Са превоја Јабука изнад града кренуо је у свој последњи бој Бошко Буха, један од најмлађих народних хероја, који је имао само 17 година када је погинуо.
Манастири као чувари историје
Посетиоци могу да виде чувену фреску Белог анђела у манастиру Милешева, симбол мира и наде, која је 1963. године била прва слика емитована путем сателитске телевизије у Европи.
Недалеко одатле налази се и манастир Давидовица, задужбина монаха Давида, најмлађег сина Вукана Немањића, чија историја се преплиће са легендом о Југ Богдану и девет Југовића.
Природна чуда – Водопади Сопотнице
Природне лепоте овог краја једнако су импресивне као и историја.
Водопади Сопотнице, који се као сребрна копренa спуштају низ литице, окружени су легендама.
Једна од њих каже да је народ који је дошао на ово место морао да бира између воде и среће – одабрали су воду, а задатак да пронађу срећу оставили будућим генерацијама.
Пријепоље данас – град у коме прошлост живи
Данашње Пријепоље је важан административни и културни центар Златиборског округа, али и чувар историје која сеже од римских времена до савремене Србије.
Са спојем културе, природе и легенди, овај град остаје место где прошлост није само сећање, већ живи део свакодневице – као и Лим који кроз њега неуморно протиче, носећи приче векова.
Пројекат „Корени Пријепоља“ суфинансиран је из буџета Општине Пријепоље. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
