Рујанско четворојеванђеље: Прва штампана књига у Србији и прича о упорности једног монаха

У ери брзих порука, дигиталних апликација и тренутног штампања, тешко је и замислити какву је вредност некада имала свака исписана реч. Још је теже појмити колико је труда, умешности и одрицања било потребно да се пре скоро пет векова створи књига. А управо је тако настала прва штампана књига у Србији – Рујанско четворојеванђеље, дело самоуког и изузетно посвећеног монаха Теодосија, у манастиру Рујан надомак Ужица.

Туристичка организација региона Западна Србија подсећа да је ова књига, штампана 1537. године, настала захваљујући неисцрпној упорности монаха који је желео да Божија реч буде записана и сачувана за покољења. Импровизована техника штампања била је право чудо за то доба: Теодосије је у дрворезу израдио чак 250 дрвених плоча са словима, осветљавајући свој рад скромном свећом војштаницом. У уводу рукописа назвао је своје дело „божанском књигом“, нагласивши да је настало под окриљем планине Поникве, у селу Врутци, у храму Светог Георгија.

У 16. веку манастир Рујан био је уточиште народа у временима турских разарања – место молитве, наде и снаге. Ипак, управо та светлост знања привукла је непријатељску пажњу. Турци су убрзо открили малу штампарију у Вруцима, те је запалили и разорили, остављајући траг у историји али и нову страницу у судбини монаха. Верује се да су преживели монаси уточиште нашли у манастиру Рача код Бајине Баште, где су наставили богату преписивачку традицију која ће касније постати позната широм српских земаља.

Ни Рујанско четворојеванђеље није избегло драматичну судбину. Од бројних сеоба и ратова до данас су сачувана само два примерка: потпуни, са 300 листова, у Националној библиотеци у Прагу, у оквиру Шафарикове збирке, и делимично оштећени са 296 листова, у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Једини примерак који је био у Србији уништен је у бомбардовању Београда током Другог светског рата. Данас се у Музеју Српске академије наука и уметности чува само један одломак, са 92 листа – драгоцени сведок историје српске писмености.

Прича о књизи из Рујна није само прича о првом штампаном делу у Србији. То је прича о храбрости и визији, о монаху који је, упркос мраку историјских околности, желео да остави светлост за векове који долазе.