U vremenu kada se sve mijenja brže nego ikad, priče i sjećanja starijih ostaju kao stubovi kulturnog i duhovnog naslijeđa. U bošnjačkim zajednicama Zlatiborskog okruga – u Prijepolju, Priboju, Sjenici i selima koja ih okružuju – mudrost se i dalje prenosi usmeno, s koljena na koljeno. To nisu samo anegdote iz prošlosti, već životne lekcije, narodne izreke, savjeti prožeti vjerom, strpljenjem i dubokom empatijom.
Mudrost nije u godinama, već u iskustvu
U Sjenici, u jednoj toploj sobi ukrašenoj ćilimima i fotografijama unučadi, sjedimo s Muamerom Džankovićem. Njegov glas je tih, ali riječi su jasne.
- Život ti je ko dunjalučka voda, tečeš kad te ima, a kad nestaneš, iza tebe ostaje samo kakav si bio. Ni kuća, ni imanje, ni stado ne vrijede ako si čovjek bez obraza.
Takve misli nisu rijetkost u razgovoru s Muamerom – svaka rečenica nosi težinu.
Kaže da su ga učila tri čovjeka: otac, život i vjera.
- Otac mi je govorio: ‘Ne diži ruku na nikog, ali brani se ako moraš. A kad ne znaš šta ćeš – u sebi se Allahu požali.’ To sam prenosio i svojoj djeci.“
Selo pamti bolje od kalendara
U jednom selu kod Priboja, gdje snijeg zna da se zadrži do aprila, upoznajemo Hatidžu Ibišević (76). Dok veze jastučnicu starim bosanskim bodom, prisjeća se svojih roditelja i vremena bez struje. „Imali smo samo petrolejku i priče. Svaka noć je bila škola. Sjednemo oko ognjišta, a babo nam priča šta je bilo u ratu, šta mu je rekao dedo, šta znači kad ti san dođe s desne strane…“
Hatidža vjeruje da su narodne izreke ogledalo života:
„Kad ti je duša mirna, i hljeb bez soli je sladak.“
„Bolest dođe bez zova, a zdravlje se čuva s dovom.“
„Sve što ti se čini teško, kad prođe – lakše je nego što si mislio.“
Ona žali što mladi sve rjeđe traže te priče. „Sada sve imaju na telefonu, ali nemaju vremena da saslušaju nanu kad im kaže kako se nekad opraštalo, kako se pomagalo, kako se poštovala tuđa muka.“
Islam kao izvor strpljenja
U Prijepolju, u dvorištu džamije, zatičemo hadžiju Abdulaha Mahmutovića (88). Sa štapom u ruci i kapom na glavi, kaže da ga vjera drži na nogama. „Islam nas uči saburu. A sabur ti je pola života. Kad si mlad, nećeš da slušaš. Ali kad ostariš, shvatiš da su nam stari sve već rekli. Samo nismo htjeli da čujemo.“
Hadžija kaže da često priča unucima hadise i mudrosti iz Kur’ana, ali ih uvijek povezuje sa životnim pričama iz sela:
- „Ne treba im govoriti teškim riječima. Ja im pričam kad sam izgubio ovce u mećavi, pa kako sam išao pješke u Pešter, pa kad sam prvi put klanjao u Meki. Oni slušaju. Šute. Ali ostaje to u njima, samo treba vremena da im izađe.“
Usmena tradicija kao živo naslijeđe
Uz sve promjene, stariji članovi bošnjačkih zajednica Zlatiborskog okruga ostaju žive biblioteke. Njihova sjećanja su istovremeno i historija i pouka, a narodne izreke poput duhovnih putokaza. Sve češće mladi se vraćaju tim pričama, bilo iz nostalgije ili potrebe da u buci modernog svijeta pronađu tišinu duše.
Kako kaže Muamer: „Mlad čovjek misli da je pametan, a star da je naučio da šuti. Ali kad se sretnu i jedan sasluša drugog – tu se rađa mudrost za nova vremena.“
Сени живота: Мудрост старијих међу Бошњацима Златиборског округа
У времену када се све мења брже него икад, приче и сећања старијих остају као стожери културног и духовног наслеђа. У бошњачким заједницама Златиборског округа — у Пријепољу, Прибоју, Сјеници и селима која их окружују — мудрост се и даље преноси усмено, с колена на колено. То нису само анегдоте из прошлости, већ животне лекције, народне изреке, савети прожети вером, стрпљењем и дубоком емпатијом.
Мудрост није у годинама, већ у искуству
У Сјеници, у једној топлој соби украшеној чилемима и фотографијама унука, седимо са Муамером Џанковићем (82). Његов глас је тих, али речи су јасне. „Живот ти је ко дуњалучка вода, тећеш кад те има, а кад нестанеш, иза тебе остаје само какав си био. Ни кућа, ни имање, ни стадо не вреде ако си човјек без образа.“ Овакве мисли нису реткост у разговору с Муамером — свака реченица носи тежину.
Каже да су га учила три човека: отац, живот и вера. „Отац ми је говорио: ‘Не дижи руку на никог, али брани се ако мораш. А кад не знаш шта ћеш – у себи се Богу пожали.’ То сам преносио и својој деци.“
Село памти боље од календара
У једном селу код Прибоја, где снег зна да се задржи до априла, упознајемо Хатиџу Ибишевић (76). Док везе јастучницу старим босанским бодом, присећа се својих родитеља и времена без струје. „Имали смо само петролејку и приче. Свака ноћ је била школа. Седнемо око огњишта, а бабо нам прича шта је било у рату, шта му је рекао дјед, шта значи кад ти сан дође са десне стране…“
Хатиџа верује да су народне изреке огледало живота:
„Кад ти је душа мирна, и хлеб без соли је сладак.“
„Болест дође без зова, а здравље се чува с молбом.“
„Све што ти се чини тешко, кад прође – лакше је него што си мислио.“
Она жали што млади све ређе траже те приче. „Сада све имају на телефону, али немају времена да саслушају нана кад им каже како се некад опраштало, како се помагало, како се поштовала туђа мука.“
Ислам као извор стрпљења
У Пријепољу, у дворишту џамије, затичемо хаџију Абдулаха Махмутовића (88). Са штапом у руци и капом на глави, каже да га вера држи на ногама. „Ислам нас учи сабуру. А сабур ти је пола живота. Кад си млад, нећеш да слушаш. Али кад остариш, схватиш да су нам стари све већ рекли. Само нисмо хтели да чујемо.“
Хаџија каже да често прича унуцима хадисе и мудрости из Курана, али их увек повезује са животним причама из села: „Не треба им говорити тешким речима. Ја им причам кад сам изгубио овце у мећави, па како сам ишао пешке у Пештеру, па кад сам први пут клањао у Меки. Они слушају. Ћуте. Али остаје то у њима, само треба време да им изађе.“
Усмена традиција као живо наслеђе
Уз све промене, старији чланови бошњачких заједница Златиборског округа остају живе библиотеке. Њихова сећања су истовремено и историја и поука, а народне изреке попут духовних путоказа. Све чешће млади се враћају тим причама, било из носталгије или потребе да у буци модерног света пронађу тишину душе.
Како каже Муамер: „Млад човјек мисли да је паметан, а стар да је научио да ћути. Али кад се сретну и један саслуша другог — ту се рађа мудрост за нова времена.“
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi iznijeti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodijelio sredstva.
