Вршњачко насиље је озбиљан проблем који погађа све – децу, родитеље, наставнике и друштво у целини. Најновија истраживања показују да је насиље међу вршњацима у порасту, а његове последице могу оставити дубоке трагове на ментално и физичко здравље жртава. Важно је разумети да нико не постаје насилник без разлога – често је то последица сопственог искуства са насиљем или неадекватног породичног окружења.
Ко су најчешће жртве вршњачког насиља?
Постоје одређене групе деце које су изложеније ризику од вршњачког насиља. То су:
- Деца из дисфункционалних породица у којима постоји злостављање или занемаривање.
- Деца која живе у сиромаштву или у нестабилним породичним условима.
- Деца са менталним или физичким инвалидитетом, јер их насилници често доживљавају као лаке мете.
- Деца која се разликују од већине – припадници мањинских група, деца са посебним потребама или другачије сексуалне оријентације.
- Повућена деца и она са ниским самопоуздањем, јер често не знају како да се заштите.
- Деца која немају јак круг пријатеља и породичну подршку.
- Изузетно амбициозна и успешна деца, која могу бити мета љубоморних вршњака.
- Разумевање ових ризичних група помаже у спречавању насиља и стварању сигурног окружења за све ученике.
Шта жртве могу да ураде?
Ако си жртва вршњачког насиља, важно је да знаш да ниси сам/сама и да постоје начини да се заштитиш:
- Разговарај са одраслима од поверења – родитељима, наставницима, психологом. Насиље не треба трпети у тишини.
- Не узвраћај насиљем – иако је природно осећати бес, насиље није решење. Уместо тога, потражи подршку.
- Ојачај самопоуздање – насилници често бирају оне који делују несигурно. Веруј у себе и своју вредност.
- Избегавај насилника кад год је могуће – понекад је најбољи начин да се ситуација реши избегавањем конфликта.
- Пријави насиље – постоје институције које могу да помогну. Национална платформа „Чувам те” нуди могућност пријављивања вршњачког насиља у 10 корака.
Порука за насилнике – зашто је важно променити се?
Ако си ти тај који врши насиље, важно је да разумеш штету коју наносиш другима и себи. Постоје начини да контролишеш своје понашање:
- Препознај своје поступке – насиље није снага, већ слабост. Ако препознаш да повређујеш друге, већ си на путу промене.
- Потражи помоћ – разговор са психологом или саветником може ти помоћи да пронађеш здравије начине за изражавање емоција.
- Развијај емпатију – покушај да се ставиш у положај жртве и схватиш како се осећају они којима наносиш бол.
- Контролиши емоције – бес и фрустрацију можеш изразити на друге начине, кроз спорт, разговор или уметност.
Родитељи – кључни фактор у спречавању насиља
Родитељи имају пресудну улогу и у случају жртава и у случају насилника. Важно је да:
- Прате понашање своје деце и примете промене у расположењу.
- Подучавају позитивном комуницирању и начинима решавања конфликата без агресије.
- Осигурају да се њихова деца осећају довољно сигурно да им се повере у случају проблема.
- Пружe модел конструктивног решавања проблема, без занемаривања или пренаглашених реакција.
Закључак – насиље није решење
И жртве и насилници могу пронаћи подршку и изаћи из зачараног круга насиља. Важно је разговарати, тражити помоћ и радити на стварању безбедног окружења за сву децу. Насиље није знак снаге, већ знак нерешених проблема – а сви проблеми могу имати решење ако их отворено поделимо.
Као што један школски психолог каже:
„Деца која трпе вршњачко насиље ретко проговоре о томе. Али ћутање није решење – причање јесте. Слушајмо децу, јер свака прича коју чујемо може бити прича коју спасавамо – поручује Снежана Анђелић, психолог и психотерапеут.
Љ.Марковић
