Пријатељство као спас: Никола Субашић даровао живот Луки Васиљевићу

У данима када се нада чинила готово немогућом, један млади човек показао је шта значи истинско пријатељство. Никола Субашић (1993) спасао је живот свом пријатељу Луки Васиљевићу (1994) – не само једним, већ двапут: донирао му је бубрег и више од половине своје јетре, пружајући Луки једину шансу за преживљавање.

Лука је од детињства живео са урођеним недостатком ензима Алфа 1 антитрипсина, што је довело до цирозе јетре, а касније су му отказали и бубрези. Са свега 23 године његов живот био је ограничен на дијализу. Једина могућност била је трансплантација, али ни родитељи нису могли бити донори због неподударања крвних група. Многи рођаци и пријатељи повукли су се у тишину, остављајући Лука у неизвесности.

Тада је ступио Никола. Рођен у ратом разореном Гламочу, из избегличке породице, Никола се са братом преселио у Београд, где су живели као подстанари у кући Васиљевића. Уз губитак оца и растојање од мајке, сестре и два брата који су остали у Бањалуци, Никола је нашао пријатеља у Луки. Њихово пријатељство ојачало је током времена проведеног у земунској болници, где је Лука ишао на дијализу, а Никола волонтирао.

„Нисам могао да гледам свог пријатеља како се мучи“, присећа се Никола. Саопштио је своју одлуку Лукиној мајци, која је доживела тренутак искрене радости и олакшања. Храбри младић није поклекао ни када га је доктор у шали упитао да ли је сигуран, подсећајући га да један од десет донатора не преживи.

„Мајка ме је научила да прихватам одговорност за своје одлуке, било да су добре или лоше. Ово је била добра одлука, ја сам то знао, и ништа ме није могло одвратити од ње“, каже Никола, чији подвиг остаје пример несебичности, храбрости и снаге пријатељства.

Ужице огласна табла/Оморика и бор