У Бачевцима обележен Дан примирја: Сећање на страдање Стрмова и јунаке Великог рата

Полагањем венаца и служењем помена код споменика ратницима и цивилним жртвама села Стрмова, у Бачевцима је 11. новембра обележен Дан примирја у Првом светском рату. Окупљање је било посвећено сећању на све који су од 1912. до 1918. године изгубили животе у борби за слободу Србије, али и цивиле који су страдали током окупације.

Помен погинулима служио је Милорад Петровић, парох цркве Светог пророка Илије у Бачевцима, након чега су венац положили представници Општине Бајина Башта. Обележавању је претходило подсећање на тешку историју овог краја и огромне људске губитке које је становништво поднело током Великог рата.

Стрмово је, према историјским подацима, било једно од најтеже страдалих села рачанског краја. Прве велике жртве забележене су већ током аустроугарске офанзиве 1914. године. У ратним дејствима од 1912. до 1918. погинуло је 155 војних обвезника из овог села, седморица су преминула у логорима за ратне заробљенике и интернирце, док су 33 цивила изгубила живот.

Посебно трагичан био је августовски продор аустроугарских трупа, током којег су почињени злочини над локалним становништвом, праћени убиствима, пљачкама и паљењем кућа. Према сачуваним сведочанствима, 27 мештана убијено је на свиреп начин. Међу страдалима био је и седамнаестогодишњи Драгомир Милутиновић, којег су аустроугарски војници узели за таоца и потом убили, упркос покушају његове мајке да му новцем спасе живот.

Страдања су настављена и након повлачења непријатељских снага. Током 1915. и 1916. године становништво су десетковале заразне болести, међу којима су били тифус и дизентерија. Нову трагедију донела је епидемија шпанске грознице крајем 1918. године. Према подацима из матичних књига Гвоздачке парохије, од 2. новембра до 3. децембра те године преминуло је чак 85 становника Стрмова, углавном људи у најбољој животној доби.

Историја овог краја чува и причу о руској добровољној болничарки Дарји Александровној Коробкиној, која је током Првог светског рата дошла у Србију како би помагала рањеним српским војницима. Након рада у болници у Ваљеву, на сопствени захтев упућена је на подручје Дрине, где је неговала рањенике на првој линији фронта. Живот је изгубила 2. октобра 1914. године на Гучеву, док је указивала помоћ рањеном српском војнику.

У знак захвалности за њену хуманост и пожртвованост, на згради старе школе у Бачевцима 2016. године откривена је спомен-плоча. Она представља трајни подсетник на помоћ коју је руска болничарка пружила српским војницима и на пријатељство два народа у једном од најтежих периода српске историје.

Обележавање Дана примирја пратио је и културно-уметнички програм, који су припремиле Установа „Култура“ и Народна библиотека „Милош Требињац“. Дан уочи празника библиотека је организовала предавање за децу о Великом рату, као и креативну радионицу током које су учесници осликавали обележиваче за књиге са мотивом Наталијине рамонде, симбола страдања и васкрса српске државе.

На сам Дан примирја, у биоскопу „Влаја“ изведена је монодрама „Окамењени“, посвећена вечном сећању на српске јунаке. У представи је наступио Алекса Радојловић.

Обележавање у Бачевцима било је прилика да се још једном осветле трагичне странице историје овог краја и ода почаст свима који су поднели жртву за слободу. Споменици, спомен-плоче и сачувана сведочанства остају важни чувари прошлости и подсетник на обавезу да се страдање недужних и храброст предака никада не забораве.