Smešteno između Tornika i Murtenice, živopisno selo Draglica mnogi su napustili i otišli trbuhom za kruhom put velikih gradova.
Odžak se i danas puši u nekoliko desetina kuća. O tome kako su srpska sela dobijala imena postoje brojne legende, a žitelji Draglice sa ponosom prepričavaju onu po kojoj je nazvano njihovo malo mesto.
– Nekada davno vojska iz rata se povlačila ovim krajem. Mesto u kom su dobili kraste nazvali su Kratovo, kad su im one otpale Rutoši, a kad su stigli u naše selo ljudi su ih srdačno dočekali, dali im da se okrepe i prespavaju. I po tim dragim licima, selo Draglica je i dobilo ime – rekao je za RINU Nedeljko Grujičić iz Draglice.
Ovo selo nekada je pripadalo opštini Čajetina, ali pre oko šezdeset godina otcepljeno je i pripojeno Novoj Varoši. Nekada je imalo svoju opštinu, poštu, veliku prodavnicu i među prvima su u kuće doveli struju, vodu i telefon. Najstariji meštani penziju su zaradili izvlačeći drva sa Brijača, najvišeg vrha Murtenice, dok su mlađi radili u obližnjim fabrikama.
Ime dobilo po dragim licima
– Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažemo se i živimo bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna. Nekada je bilo mnogo više ljudi i selo je bilo mnogo življe, ali sada mi koji smo ostali trudimo se da sačuvamo ognjišta naših predaka i da ih ne obrukamo. Svakog putnika namernika ili bilo koga ko je slučajno prošao kroz Draglicu dočekujemo kao rod najrođeniji – priča Nedeljko.
U ataru sela Draglica nalazi se i pravi dragulj, Tavničko jezero, koje je nastalo pre tridesetak godina na dnu rudničke jame. Zbog strmih padina do vode se jako teško prilazi, a najveća dubina je oko 18 metara. Koliko je ovo selo u kom žive srdačni i nasmjeani ljudi živopisno pokazuje i to da sa pojedinih brda iz Draglice puca pogled na planine Durmitor i Ljubišnja.
izvor: RINA
