Када заједница каже: „Ти припадаш нама“
У Пожеги, социјална укљученост није спорадичан напор, већ константан пулс града који жели да свако има своје место. Особе са инвалидитетом нису „корисници услуга“, него људи са жељама, талентима и правом да се њихов глас чује у свим просторима — од спортских терена, преко удружења и културних сцена, до радних места. За такве услове борили су се и боре се заједничким снагама Удружење за церебралну и дечју парализу и локална самоуправа.
- Укљученост није милостиња, већ право и обавеза заједнице. Наш задатак је да нико не буде непозван на живот града — од најмањих до најстаријих – поручује Оливера Бркић, начелница за друштвене делатности и социјална питања.
Њене речи су срж локалних програма: подршка удружењима, финансирање инклузивних активности, партнерство са школама и спортским клубовима, као и отварање могућности за волонтирање и ангажман.
У пракси, то значи да се баријере уклањају на више нивоа. Клуб „Колибри“, који ради и кадо Дневни боравак за особе са инвалидитетом, организује тренинге прилагођене различитим могућностима, а јавне установе све чешће уводе дане „отворених врата“ за особе са инвалидитетом и њихове породице.
- Клуб је састављен из више група, организује пуно радионица које су приступачне, које ове особе осамостаљују за живот. Оне су примерене особама са инвалидитетом, а ми имамо све врсте инвалидитета па то морамо да уклапамо. Радимо са њима и едукативне и спортско-рекреативне радионице тако да ћемо их што више осамостаљивати – каже Љиљана Словић Савић.
Да није све остало на речима говори и чињеница да су чланови овог клуба веома активни по питању учешћа на бројним спортским такмичењима, почев од МОСИ игара, Спортских сусрета и других. Најзаступљенији спортови су шах, риболов, пикадо, атлетика…
Укљученост се најбрже осети у свакодневици — прилика да се буде део тима, групе, идеје.
Општина не стаје на лепим речима
- Подстичемо пројекте који граде самосталност — од оснаживања за запошљавање, до програма психосоцијалне подршке породицама. Циљ је исти: да човек стане на своје ноге, колико год му оне биле различите од туђих – додаје начелница.
Позитивни примери се множе: инклузивне радионице у образовним установама, заједнички излети и волонтерске акције које мешају генерације.
- На радионици глине седели смо раме уз раме — ја, моја унука и момак који слабије чује. На крају је свако понео свој мали уметнички предмет, а ја осећај да смо сви добили више него што смо очекивали – каже једна суграђанка.
Социјална укљученост је пут који гради поверење. Она мења начин на који гледамо једни на друге: од „они“ ка „ми“.
- Свако заслужује шансу да буде виђен као човек, а не као дијагноза. Зато у укључености видимо камертон за праведније друштво – закључује начелница.
Пожега тим камертоном већ диригује — тихо, постојано, са све више гласова који се слажу у исту мелодију припадности.
Пројекат „Исти сми“ суфинансиран је из буџета Општине Пожега. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
