Мојковачка битка трајала 93 дана: Предавање у Пријепољу подсетило на значај борбе за спас српске војске
Историјски значај Мојковачке битке и њена улога у очувању одступнице српској војсци током Првог светског рата били су тема предавања одржаног у петак, 6. новембра, у Музеју у Пријепољу. О историјским околностима, војним операцијама и страдању српских и црногорских ратника говорио је Жељко Ћуровић, указујући на то да се значај овог догађаја не може свести само на завршне борбе вођене на Божић 1916. године.
Како преноси ПП Медиа, предавање је било посвећено периоду од 93 дана борби, које су се водиле на простору од Дрине до Мојковца, а у којима су значајну улогу имали и крајеви око Пријепоља, Нове Вароши и Ивањице. Према речима предавача, у јавности се најчешће говори о тродневним борбама на Мојковцу, док се недовољно пажње посвећује вишемесечним војним операцијама и великим људским губицима који су им претходили.
Ћуровић је нагласио да је отпор црногорске војске имао пресудан значај за повлачење српске војске преко Албаније, у тренутку када је Србија била окружена непријатељским снагама и када је тај правац представљао једини преостали пут за одступање. Посебно је указао на жртве црногорских војника, истичући да су вишемесечни сукоби однели више од 4.000 живота, што показује размере страдања које су претходиле завршном окршају на Мојковцу.
О значају овог историјског догађаја говорио је и директор Музеја у Пријепољу Звонко Мандић, који је истакао да је намера предавања да се Мојковачка битка приближи јавности не само кроз историјске документе и чињенице, већ и кроз народну епску поезију која је сачувала сећање на херојство њених учесника.
Посебно је подсетио на борбе вођене током божићних празника 1916. године, када је црногорска војска, под командом сердара Јанка Вукотића, успела да заустави бројчано и технички надмоћније аустроугарске снаге.
Предавање је подсетило и на трагичну судбину породица чији су чланови заједно одлазили на ратиште. Према сведочењима и историјским записима које је предавач представио, дешавало се да у истим војним јединицама буду три генерације – деда, отац и син, а да се нико од њих не врати кући.
Овим сусретом у пријепољском Музеју још једном је указано на значај неговања културе сећања, али и на улогу Полимља у догађајима који су обележили једно од најтежих раздобља српске и црногорске историје. Историјско наслеђе, како је истакнуто, потребно је чувати не само кроз књиге и архивску грађу већ и кроз предања, епске песме и образовне програме који сећање на жртве преносе новим генерацијама.
