Стручни жири доделио награде Ардалион: „Херој нације“ апсолутни победник фестивала

Стручни жири 30. Југословенског позоришног фестивала „Без превода“ објавио је одлуке о овогодишњим добитницима, а апсолутни тријумф остварила је представа „Херој нације“ Никшићког народног позоришта, која је освојила чак пет Ардалиона – за најбољу представу, режију, женску улогу, сценографију и награду за младог глумца.

Поред тога, Награду публике освојио је комад „Моје позориште“ Атељеа 212, са високом просечном оценом 4,7.

Жири у саставу академика Миодрага Табачког, драмског писца Ђорђа Косића и председнице жирија, редитељке Браниславе Стефановић, истакао је да је овогодишња селекција била вођена слоганом „Погледај ме у очи“, тражећи управо оно позориште које „у очи гледа публику“.

Најважније награде по категоријама

Ардалион за најбољу представу припашо је комаду „Херој нације“ Ивана М. Лалића у режији Милана Нешковића, који је, како истиче жири, успео да „на клацкалици комичког и трагичког“ створи представа у којој публика препознаје апсурд као сопствени одраз.

Ардалион за најбољу режију додељен је Милану Нешковићу за исту представу. Жири је нагласио да је редитељ „бесперекорно откључао текст“, транспонујући га у савремени технолошки контекст, користећи покрет сценографије, светло, звук, лајв стрим и видео-пројекцију као интегралне елементе ритма.

Ардалион за најбољу женску улогу освојила је Биљана Кескеновић за улогу Десанке Станишић, док је Ардалион за најбољу мушку улогу припao Небојши Илићу за улогу у представи „Моје позориште“, коју је жири оценио као „емотивну, искрену и надахнуту“.

Награда за сценографију додељена је Весни Сушић, док је награду за костимографију освојила Адиса Ватреш Селимовић за представу „Љубавнице“ Камерног театра 55 из Сарајева.

Ардалион за епизодну улогу припao је Војину Ћетковићу, а Ардалион за најбољег младог глумца добио је Стеван Вуковић.

Специјална награда припала је Владану Гајовићу за драмски монолог који затвара представу „Херој нације“.

Овогодишња издања фестивала још једном је потврдила да Југословенски позоришни фестивал „Без превода“ остаје једна од најважнијих регионалних сцена драмске уметности, на којој се, како је жири истакао, тражи – и проналази – оно истинско, ангажовано, живо позориште.